Страх од зла живота

Бањалука – Рибник је постдејтонска општина у Републици Српској, настала на 63 одсто територије бивше општине Кључ. Дели судбину свих рубних општина са Федерацијом, Србијом, Црном Гором и Хрватском. Све су, као по неком правилу, од Дејтона до данас, заборављене, затурене, запуштене...

– У Доње Ратково се вратило само 40 породица, а било нас је пет пута више. Током минулог рата походили су нас припадници хрватске војске из суседне државе и из Кључа. Све су спржили, однели, опљачкали. Са аустријском пензијом сам се вратио, а моја деца неће. Нема овде ни пута, ни воде, ни аутобуса да дође, ни поште, а по лекове идемо у Рибник, удаљен 25 километара, каже шездесетдеветогодишњи Ненад Дулић.

Друштво му најчешће прави три године млађи пензионер Милутин Ђукановић, бивши радник шумарства из Кључа. Има коња, козу и дунум воћњака.

У Доњем Раткову, испод планине Присјека, у котлини, река Бањица, током укруг, прави „рајско поље”. У њега су се доселила и два „времешна” момка, Зоран Гљатовић (35) и Драженко Топаловић (34). Момачке судбине је и Драгомир Воћкић (41), пензионисан у Словенији. Девојака за удају овде већ деценијама нема, а по свему судећи, неће их још дуго бити.

У Доњем Раткову живот је изузетно тежак, а свима су на власти пуна уста позива за повратак на родну груду. Овде са разлогом људи кажу да се не боје смрти, већ – зла живота.