Битка за буџет

Буџет још није готов, биће колико данас или сутра, али у влади нема спорења око овог документа, тврдили су јуче у Немањиној 11.

Генерално гледано, тврдња је сасвим истинита. Јер је буџетски оквир договорен са Међународним монетарним фондом и он се, ако владини званичници хоће да борд ММФ-а у децембру и званично закључи ревизију – не може пробити. Према последњим информацијама које је министарка Драгутиновић изнела на конференцији за новинаре, у присуству шефа мисије ММФ-а Алберт Јегера, у договорени рам се мора упаковати 656 милијарди динара прихода, не више од 760 милијарди динара расхода и одговор како ће се покрити 104–105 милијарди динара дефицита.

Зашто онда буџет касни, када је све, или готово све, познато, кад је остао само онај занатски део посла? Зато што појединачно гледано она тврдња с почетка текста није баш најтачнија.

Муке и натезања до последњег даха су, као и претходних година, и ове јесени на релацији Министарство финансија – буџетски корисници. Јер, као и сваке године, на буџету се ломе и политичке и ресорске и личне амбиције, а на Министарству финансија је да те жеље сведе у задате оквире. А жеље су у односу на лимите утврђене још у јуну за сваког буџетског корисника појединачно, у документу под називом Меморандум о буџету и фискалној политици за 2010. са пројекцијама за наредне две године (потом су за неке додатно увећане укупно за око 30 милијарди), биле веће за чак 130 милијарди динара. Или, сликовитије речено, да су све жеље услишене – укупан дефицит српске јавне потрошње у наредној години био би двоструко већи.

Од одласка ММФ-а траје борба да се врате у задате оквире они који су у својим предлозима појединачних буџета прослеђеним Министарству финансија прекорачили лимите. И то је, заправо, и главни разлог, како сазнајемо, одлагања најављених рокова за предају нацрта буџета влади на разматрање и утврђивање предлога.

Уз ова уобичајена надметања за коју милијарду више на рачунима појединачних буџетских корисника, ове године, ма колико то њени актери порицали, бије се и тиха битка око највећег владиног пројекта у наредних неколико година. Надвлачење око тога под чијом ће капом и формално и практично бити средства за изградњу Коридора 10, да ли ће тај новац носити и маркицу Националног инвестиционог плана или ће бити директно под патронатом Министарства за инфраструктуру.

У Министарству за национални инвестициони план, с министарком Верицом Калановић на челу, мада то не кажу тако директно, као у оној реклами, изгледа да ништа „не би дирали”.

Само објашњавају како се то до сада управљало изградњом и средствима намењеним Коридору 10:

„Коридор 10 има неколико нивоа управљања. Национални савет за инфраструктуру је стратешко и саветодавно тело, а на његовом челу је председник Србије Борис Тадић. За реализацију Коридора 10 у оперативном смислу су надлежна три министарства. Министарство за НИП се бави контролом утрошеног новца из буџета за изведене радове и контролом предузећа Коридор 10. Министарство за инфраструктуру је надлежно за праћење извођење радова, а Министарство за просторно планирање за просторне планове и експропријацију земљишта.”

(/slika2)Претворе ли се активности у новац, то би у поменутом објашњењу изгледало овако:

„Средства за изградњу Коридора 10 у 2009. години износила су 2,2 милијарде динара. И то су била средства НИП-а која се налазе на разделу Министарства инфраструктуре. Процес плаћања био је следећи: извођач радова испостави ситуацију, стручни надзор потпише и овери, предузеће Коридор 10 провери и парафира, потом свој потпис стави министар за инфраструктуру, а после њега министар за НИП. И налог за плаћање тек тада иде у трезор.”

А кад је реч о кредиту Светске банке – о 275 милиона евра, одобрених, ратификованих и ефективних а још не повучених, плаћање би се, кажу, обављало тако што би „извођач радова испоставио ситуацију, стручни надзор потписао и оверио, предузеће Коридор 10 проверило и потписало” (а оно је према претходном објашњењу под контролом Министарства за НИП, примедба аутора), „а Светска банка би директно уплатила средства извођачу”.

Чини се мање компликовано него процедура за коришћење буџетског новца.

А шта каже на све министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић.

За почетак тврди да спора нема и да би следеће године у буџету за Коридор 10 требало да буде одвојено 10 милијарди динара за северни крак и шест милијарди за експропријацију на целој траси коридора и да ће тај новац стајати на рачуну владе, односно трезора.

Међутим, на наше инсистирање да би тај новац морао да се у буџету води на неком министарству, изговара реченицу која открива и суштину његовог става:

„Логично је да свим новцем који је намењен саобраћајној инфраструктури располаже и да је за његово коришћење одговорно Министарство за инфраструктуру. Све остало је бесмислено.”

Ако то буде логично, не само за министра Мркоњића, већ и за друге чланове владе, од 2010, логично закључујемо, буџетска средства за Коридор 10 неће се сматрати делом Националног инвестиционог плана, биће на рачуну и њиме ће располагати Министарство за инфраструктуру, без процедуре више која подразумева и потпис министарке за Национални инвестициони план. И још нешто, нимало занемарљиво, предузеће за изградњу Коридора 10 у том случају било би под контролом Министарства за инфраструктуру, а не Министарства за национални инвестициони план. А то подразумева и контролу и над коришћењем кредита Светске банке. Јер предузеће за изградњу Коридора 10, према описаној процедури, последње проверава и потписује налоге за радове који ће се финансирати из кредита Светске банке.

Овога пута не би се баш могло рећи – много буке ни око чега.