Пази, снима се – све

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, јануара – Пролазнике на Менхетну опчињава спектакуларна архитектура, а ових дана им пажњу привлачи и грађење 19-спратнице, на углу 11. авеније и 24. улице, која ће бити још једно њујоршко „чудо невиђено”. Њени станари уживаће привилегију да им гараже буду уз станове и на висинама. За допремање кола послужиће специјални лифт…

Шта ће им тај непотребни луксуз? Нису ваљда толико полудели за аутомобилима да желе да их у сваком тренутку имају надохват руке – такође се питају знатижељници.

Ништа од тога, тврди маркетиншки менаџер палате Лионард Стејнберг. По њему, гараже су припојене уз стан да би се остварио сан људи из „високог друштва” да буду – неухватљиви за папараце, фоторепортере посвећене уснимавању приватности славних личности, свуда па и у колективним гаражама…

Општа напаст

Али, апсолутне безбедности нема. Препун лица прослављених у филмовима, то најбоље зна Лос Анђелес.

Њиме, кажу, просто харају – папараци, који су постали „општа напаст”. Угрожавају не само приватност знаних него и јавну безбедност па и, колико-толико, нормалан живот незнаних грађана.

У јурњави за кинематографским и естрадним звездама, колима прелазе на тротоаре, упадају у ресторане, па и болнице – као недавно у потери за психички уздрманом певачицом Бритни Спирс. Ових дана су у Лос Анђелесу ухапшена четворица њених фото-прогонилаца због, како је наведено, опасне вожње. На слободу су пуштени тек кад је за њих плаћено по 5.000 долара кауције.

Полицајци калифорнијског велеграда решили су, како преноси „Лос Анђелес тајмс”, да отворе шири фронт против папараца. Кажњаваће их, кажу, по принципу „нула толеранције”, где год и за шта стигну. За – блокаде саобраћаја, немање регистарских таблица (које изостављају да не би били идентификовани), неред на јавним местима…

Праве и досијее за папараце. Припремају и агенте у цивилу који ће се распоређивати по „најугроженијим локацијама”, то јест по местима, као што су ноћни клубови, у која залазе „мете” агресивних сниматеља.

Предвиђен је и „лов” на те ловце сензација, који нису презали чак ни од постављања сталних камера, без дозволе, за директни интернетски пренос догађаја испред елитних клубова. Полиција ће, најављено је, снимати „проблематичне” сниматеље, како би прикупила доказе о њиховом „преступничком” понашању.

Кинематографски поклич „Пази, снима се”, као да делује заразно. Снима се све што је доступно, што доноси зараду и задовољава знатижељу маса а ремети приватност и угрожава јавну безбедност.

Западамо у рат – камерама, кажу хроничари. Слуте да „превелико уснимавање” поприлично задире у грађанске слободе. И да људи, мимо своје воље, постају нежељени „јунаци” разних (не)скривених камера, репризирајући тако правило правих ратова: да су недужни – најчешће жртве.

Правни прописи штите колико могу. Али, закони тржишта и комуникација делују, на различите начине – против заштићености.

Расте тражња за снимцима интимних тренутака славних. Пуне програме интернетских блогова што специјализоване магазине нагони да појачају „продорност” како би одолели новој, непрофесионалној али моћној конкуренцији.

За слику која осваја насловну страницу, папарацо може да добије и више од 100.000 долара. Часопис, који њом изазове врхунско занимање публике, заради милионе.

Док тиражи традиционалних магазина падају, ревијама са „сензационалним сликама” продаја расте. Издања шест главних таквих недељника имају укупни тираж од осам и по милиона примерака.

Глад за индискрецијама као да је непресушна. Поједини циници такво стање духа виде као трансфер невоља: обожаваоци, које море свакојаке бриге, желе да открију „тајне” обожаваних, да их доживе као „део нас, са свакодневним и ванредним животним искушењима, без парадирања”, а папарци им то омогућавају. 

Многи се, наравно, згражавају пред чињеницом да слика трудне глумице или њено новорођенче изазивају веће занимање од извештаја о економским потресима. Кад не могу да такву знатижељу задовоље „шкљоцањем” из прикрајка, часописи „дебело” плаћају „звездама” да им позирају и тако „мирољубиво”, уз обострани профит, реше дуел приватности и јавности.

Постоје и другачији приступи. Анџелина Џоли је прихватила да позира за насловну страну с тим да хонорар од пола милиона долара, сниматељи уплате – не њој него хуманитарној организацији. Џулија Робертс је, пак, своју бебу премијерно показала у „Опра шоу”…

Вребање иза ћошка

Камере вребају иза сваког ћошка, па је све теже доћи до ексклузивних снимака, тврде познаваоци. Један „трачерски” блог нуди посетиоцима мапу кретања славних личности, помоћу које сваки пролазник може да постане – папарацо.

Такве околности повећале су агресивност професионалних папараца. „Постали су заиста опасни”, мисли глумица Џенифер Анистон, као и портпарол лосанђелеских снага реда Стив Витмор, који је најавио нове, строже, мере против таквих „напасника”.

Нема, међутим, лаког решења. Папараци се позивају на слободу изражавања а њихове „мете” на неприкосновеност приватности.

Најизвесније је – умножавање „фото-сачекуша”. Папарци ће наставити да усликавају славне, полиција ће снимати сниматеље да би прикупила доказе о њиховом „преступничком понашању”, а потезе и једних и других, као и сопствене акције, овековечиће и на све стране разаслати – „интернетски папараци”…