Политичке несугласице успориле Албанце

Албанци са југа Србије међу последњима су се укључили у процес формирања националних савета, а, како за „Политику” објашњава Риза Халими, председник Партије за демократско деловање, кључно за одлуку албанских странака да приступе овом послу јесте било доношење новог закона о националним саветима националних мањина, којим су савети „добили веће компетенције и конкретније је дефинисано њихово деловање”.

– Крај јуна је термин који је предвиђен за заједничке изборе за све националне савете. Тренутно радимо на припремању посебног бирачког списка који је предуслов за директне изборе, после којих ће бити и конституисан савет – каже Халими.

Да ли све албанске партије раде на томе?

Има мањих партија које се двоуме. Неке имају став да би требало имати електорске изборе, али већина је за директне. Питање је колико ће ове прве практично да се ангажују.

Ко се није довољно активирао у томе?

Демократска унија долине, која има пет одборника у СО Прешево, за електорски је систем. То аутоматски значи да се неће активирати у фази мобилисања бирача, да се пријаве, да се упишу у тај посебан бирачки списак. ПДД се и начелно и радом на овом плану изјаснио за директне изборе. И Демократска партија Албанаца изјаснила се да ће учествовати у изради овог списка, као и Демократска унија Албанаца. У Бујановцу ћемо имати веће јединство, и ту ће вероватно ићи брже овај процес, а у Прешеву је, због различитих ставова, могуће да ће процес бити спорији. Али надам се да ћемо успети да направимо тај списак, који по закону мора да има најмање око 25.000 имена.

Због чега досад Албанци нису ушли у процес формирања савета?

Било је политичких размимоилажења у албанској заједници. Према ранијем систему главну реч требало је да имају одборници, који су били главни електори. Ми из ПДД-а смо по том систему доминирали и то је у неку руку фрустрирајуће деловало на друге странке. Бојали су се да ће једна партија доминирати у савету и зато су налазили различите разлоге да се противе конституисању националног савета преко електора.

Може ли после тих избора доћи до проблема при избору председника савета?

То је позната процедура, јер се део одлука доноси апсолутном већином, коју ће неко морати да обезбеди. Не верујем да ћемо бити у некој врсти блокаде да нећемо моћи да се конституишемо. По свему судећи ми из ПДД-а имаћемо око 45 одсто чланова тела, јер и сад имамо око 45 одсто одборника у све три општине. Најбоља формула ће, према мом мишљењу, бити да се пропорционално снази исказаној на изборима сви укључе у рад тела Националног савета. Та формула може да успе.

Да ли ћете контролисати бирачки списак који будете правили и упоређивати са списком који се користи за локалне и парламентарне изборе?

Мислим да је израда овог посебног списка добра прилика да се ревидира и преконтролише постојећи бирачки списак, који није довољно ажуриран. На њему су и они који у се одселили, и они који су умрли… А сад ћемо направити списак људи који су заиста ту.

А ко ће да контролише валидност тог списка?

Министарство за државну управу и локалну самоуправу за то је надлежно, али је оно тај посао поверило локалној администрацији. Људи који раде на редовним бирачким списковима, радиће, у име министарства, и на овим посебним списковима.