Блокадом Београда до бесплатних студија

Студенти Београдског универзитета и Универзитета уметности и данас ће ићи у протестну шетњу улицама Београда, да би се у поподневним часовима зауставили испред зграде владе у Немањиној улици, где њихови лидери имају заказан наставак преговора са представницима владе и министарстава просвете и финансија. Они ће данас проширити уобичајену трасу, па су нам као тачке на овој протестној мапи навели плато код Филозофског факултета, Славију, улице Кнеза Милоша, Немањину, Бранков мост, Сава центар и Газелу.

На коментаре да Београдски универзитета има 90.000 студената, а да је на улицама само њих 1.500 којима је боље да загреју столицу него да праве колапс у саобраћају, Владимир Смуђа, један од лидера студентског протеста, одговара:

– Ми нисмо лењи студенти и ово није мали број. Ево, ја сам апсолвент, имам висок просек, као и већина нас који ово водимо. Свима који нам замерају поручујем да се сете да су и они бесплатно студирали и да држава која упорно смањује издвајања за образовање нема будућност. Дакле, овај протест је у интересу свих грађана и ја их позивам да нам се придруже.

На нашу констатацију да им се у протесту нису придружиле колеге са других универзитета у Србији, он одговара да је влада у Београду и да се зато све концентрисало на поменута два београдска државна универзитета. По проценама академаца, овај протест тиче се око 15.000 студената у Србији.

Да подсетимо, студенти траже збирни упис (да се приликом уписа узимају у обзир бодови постигнути током претходних година студија, а не само из текуће), затим да се плати школарина свима који имају 48 и више бодова, а нису ушли у буџетско финансирање, као и да се реши проблем докторских и мастер квота, али и грејање на појединим факултетима. Просветне власти су прошле недеље одбиле збирни упис, јер не постоји у закону. Предложено је да студентима који имају више од 48 бодова држава плати 20 одсто школарине, а по 40 одсто да плате сами студенти и факултети.

Академци, с друге стране, тврде да је држава планирала да у овој школској години финансира 108.000 студената из буџета и да се 15.000 академаца који су испунили услов, а сада не могу да пређу у буџет, „уклапају” у овај број, јер има доста студената који не могу да задрже буџетски статус. За испуњење свих студентских захтева, каже нам Смуђа, потребно је око 15 милиона евра.

– Нелогично је да самофинансирајући студент, који је положио све испите и има просек 8,5, не може да пређе на буџет, јер не улази у законски прописану квоту од 20 одсто, а да буџетски који је испунио услов с просеком 6,5 задржава то право – објашњава Јован Личина, председник Студентског парламента БУ.

Он каже да је проблем што поједине високошколске установе, које су потпуно реформисале наставне програме, имају мале буџетске квоте, па многи самофинансирајући студенти са „очишћеном” годином не могу да пређу на буџет. С друге стране су факултети који нису реформисали програме и не успевају да попуне квоту, јер због обимног градива студенти не могу да испуне услов.

Како то изгледа у пракси, објашњава Саша Петровић, чија ћерка Лидија студира Економски факултет у Суботици.

– Моја ћерка са 106 бодова не може да упише трећу годину на терет буџета, иако је у првој години сакупила свих 60 поена, што је и интенција Болоње и што се као услов предвиђа тек 2012. године. Истовремено, њен колега, који је за две године стекао укупно 90 поена (42 на првој и 48 на другој), уписао је трећу годину на буџету. Они тврде да нема сабирања бодова, али ако ви некоме дате бодове за положен заостао испит из прве, што му омогући да стекне 48 поена, шта је то ако не сабирање – огорчен је Петровић који се јавио нашој редакцији.

Да подсетимо, праг од 60 бодова уведен је новим законом 2005. године и чим је примећена лоша пролазност студената универзитетске власти су спустиле границу на 37 бодова као минимум да се задржи буџетски статус. Прошле године је, такође након јесењих протеста студената, скупштинским изменама установљен четворогодишњи прелазни период за пуну примену Болоње, који подразумева постепено повећавање услова за упис (у школској 2007/2008. најмање 42 ЕСП бодова, у школској 2008/2009. најмање 48 бодова и у 2009/2010. најмање 54 ЕСП бодова), тако да ће се свих 60 бодова захтевати тек 2012.  

Милан Поповић, студент проректор БУ, као и Јован Личина, председник Студентског парламента, слажу се да држава мало издваја за образовање и да се увек тражи неко краткорочно решење, уместо да се констатује неадекватно спровођење реформи и иде на корените промене. Академци подсећају и да су стипендије и кредити мали, да касне и по неколико месеци, као и да се мање од 0,3 одсто бруто друштвеног производа троши на развој науке у земљи.

Професор др Невенка Жаркић-Јоксимовић, проректорка БУ, иако није за протесте на улици већ сматра да проблеми треба да се решавају у телима у којима студентима имају право гласа, слаже се да у спровођењу Болоње има много апсурда. На пример, они који су ове године остварили мање бодова, а прошле имали и више од минимума, у неравноправном су положају у односу на оне који су и прошле и ове године на минимуму. Она претпоставља да ће се сада вероватно десити оно што се догодило прошле године: држава ће обећати да ће да плати, а она то неће урадити или ће изузетно мало да плати. Тако је, по њеним речима, прошле године само једна трећина новца плаћена факултетима и тај дуг је остао до данас.

– Постојећи систем финансирања јесте застарео и нама предстоји његова реформа, али морамо бити свесни и сурове истине да држава може да плаћа само за оне који су најбољи и то је свуда тако – каже проректорка и подсећа да су и факултети у незавидној ситуацији, јер само 14 одсто од укупних материјалних трошкова које има факултет долази из министарства, што је на граници егзистенције многих факултета.

Историчар др Чеда Антић, који је и сам био један од учесника студентских протеста деведесетих, сматра да је универзитету данас потребна дубока реформа и одговорна стратегија, почевши од уписне политике до програма.

– Како очекивати успешне протесте ако се борите да стекнете мастер без учења, да смањите школарине слабим студентима или да ограничите градиво. Студенти треба да захтевају више инвестирања у универзитет. Уместо смањивања обавеза и сужавања наставних програма, треба да се боре за праведнију расподелу финансијског терета, нове програмске садржаје, долазак страних предавача, стипендије, универзитетску размену... Такви захтеви, међутим, не могу да изведу на улице хиљаде људи – сматра др Антић.