Blokadom Beograda do besplatnih studija

Studenti Beogradskog univerziteta i Univerziteta umetnosti i danas će ići u protestnu šetnju ulicama Beograda, da bi se u popodnevnim časovima zaustavili ispred zgrade vlade u Nemanjinoj ulici, gde njihovi lideri imaju zakazan nastavak pregovora sa predstavnicima vlade i ministarstava prosvete i finansija. Oni će danas proširiti uobičajenu trasu, pa su nam kao tačke na ovoj protestnoj mapi naveli plato kod Filozofskog fakulteta, Slaviju, ulice Kneza Miloša, Nemanjinu, Brankov most, Sava centar i Gazelu.

Na komentare da Beogradski univerziteta ima 90.000 studenata, a da je na ulicama samo njih 1.500 kojima je bolje da zagreju stolicu nego da prave kolaps u saobraćaju, Vladimir Smuđa, jedan od lidera studentskog protesta, odgovara:

– Mi nismo lenji studenti i ovo nije mali broj. Evo, ja sam apsolvent, imam visok prosek, kao i većina nas koji ovo vodimo. Svima koji nam zameraju poručujem da se sete da su i oni besplatno studirali i da država koja uporno smanjuje izdvajanja za obrazovanje nema budućnost. Dakle, ovaj protest je u interesu svih građana i ja ih pozivam da nam se pridruže.

Na našu konstataciju da im se u protestu nisu pridružile kolege sa drugih univerziteta u Srbiji, on odgovara da je vlada u Beogradu i da se zato sve koncentrisalo na pomenuta dva beogradska državna univerziteta. Po procenama akademaca, ovaj protest tiče se oko 15.000 studenata u Srbiji.

Da podsetimo, studenti traže zbirni upis (da se prilikom upisa uzimaju u obzir bodovi postignuti tokom prethodnih godina studija, a ne samo iz tekuće), zatim da se plati školarina svima koji imaju 48 i više bodova, a nisu ušli u budžetsko finansiranje, kao i da se reši problem doktorskih i master kvota, ali i grejanje na pojedinim fakultetima. Prosvetne vlasti su prošle nedelje odbile zbirni upis, jer ne postoji u zakonu. Predloženo je da studentima koji imaju više od 48 bodova država plati 20 odsto školarine, a po 40 odsto da plate sami studenti i fakulteti.

Akademci, s druge strane, tvrde da je država planirala da u ovoj školskoj godini finansira 108.000 studenata iz budžeta i da se 15.000 akademaca koji su ispunili uslov, a sada ne mogu da pređu u budžet, „uklapaju” u ovaj broj, jer ima dosta studenata koji ne mogu da zadrže budžetski status. Za ispunjenje svih studentskih zahteva, kaže nam Smuđa, potrebno je oko 15 miliona evra.

– Nelogično je da samofinansirajući student, koji je položio sve ispite i ima prosek 8,5, ne može da pređe na budžet, jer ne ulazi u zakonski propisanu kvotu od 20 odsto, a da budžetski koji je ispunio uslov s prosekom 6,5 zadržava to pravo – objašnjava Jovan Ličina, predsednik Studentskog parlamenta BU.

On kaže da je problem što pojedine visokoškolske ustanove, koje su potpuno reformisale nastavne programe, imaju male budžetske kvote, pa mnogi samofinansirajući studenti sa „očišćenom” godinom ne mogu da pređu na budžet. S druge strane su fakulteti koji nisu reformisali programe i ne uspevaju da popune kvotu, jer zbog obimnog gradiva studenti ne mogu da ispune uslov.

Kako to izgleda u praksi, objašnjava Saša Petrović, čija ćerka Lidija studira Ekonomski fakultet u Subotici.

– Moja ćerka sa 106 bodova ne može da upiše treću godinu na teret budžeta, iako je u prvoj godini sakupila svih 60 poena, što je i intencija Bolonje i što se kao uslov predviđa tek 2012. godine. Istovremeno, njen kolega, koji je za dve godine stekao ukupno 90 poena (42 na prvoj i 48 na drugoj), upisao je treću godinu na budžetu. Oni tvrde da nema sabiranja bodova, ali ako vi nekome date bodove za položen zaostao ispit iz prve, što mu omogući da stekne 48 poena, šta je to ako ne sabiranje – ogorčen je Petrović koji se javio našoj redakciji.

Da podsetimo, prag od 60 bodova uveden je novim zakonom 2005. godine i čim je primećena loša prolaznost studenata univerzitetske vlasti su spustile granicu na 37 bodova kao minimum da se zadrži budžetski status. Prošle godine je, takođe nakon jesenjih protesta studenata, skupštinskim izmenama ustanovljen četvorogodišnji prelazni period za punu primenu Bolonje, koji podrazumeva postepeno povećavanje uslova za upis (u školskoj 2007/2008. najmanje 42 ESP bodova, u školskoj 2008/2009. najmanje 48 bodova i u 2009/2010. najmanje 54 ESP bodova), tako da će se svih 60 bodova zahtevati tek 2012.  

Milan Popović, student prorektor BU, kao i Jovan Ličina, predsednik Studentskog parlamenta, slažu se da država malo izdvaja za obrazovanje i da se uvek traži neko kratkoročno rešenje, umesto da se konstatuje neadekvatno sprovođenje reformi i ide na korenite promene. Akademci podsećaju i da su stipendije i krediti mali, da kasne i po nekoliko meseci, kao i da se manje od 0,3 odsto bruto društvenog proizvoda troši na razvoj nauke u zemlji.

Profesor dr Nevenka Žarkić-Joksimović, prorektorka BU, iako nije za proteste na ulici već smatra da problemi treba da se rešavaju u telima u kojima studentima imaju pravo glasa, slaže se da u sprovođenju Bolonje ima mnogo apsurda. Na primer, oni koji su ove godine ostvarili manje bodova, a prošle imali i više od minimuma, u neravnopravnom su položaju u odnosu na one koji su i prošle i ove godine na minimumu. Ona pretpostavlja da će se sada verovatno desiti ono što se dogodilo prošle godine: država će obećati da će da plati, a ona to neće uraditi ili će izuzetno malo da plati. Tako je, po njenim rečima, prošle godine samo jedna trećina novca plaćena fakultetima i taj dug je ostao do danas.

– Postojeći sistem finansiranja jeste zastareo i nama predstoji njegova reforma, ali moramo biti svesni i surove istine da država može da plaća samo za one koji su najbolji i to je svuda tako – kaže prorektorka i podseća da su i fakulteti u nezavidnoj situaciji, jer samo 14 odsto od ukupnih materijalnih troškova koje ima fakultet dolazi iz ministarstva, što je na granici egzistencije mnogih fakulteta.

Istoričar dr Čeda Antić, koji je i sam bio jedan od učesnika studentskih protesta devedesetih, smatra da je univerzitetu danas potrebna duboka reforma i odgovorna strategija, počevši od upisne politike do programa.

– Kako očekivati uspešne proteste ako se borite da steknete master bez učenja, da smanjite školarine slabim studentima ili da ograničite gradivo. Studenti treba da zahtevaju više investiranja u univerzitet. Umesto smanjivanja obaveza i sužavanja nastavnih programa, treba da se bore za pravedniju raspodelu finansijskog tereta, nove programske sadržaje, dolazak stranih predavača, stipendije, univerzitetsku razmenu... Takvi zahtevi, međutim, ne mogu da izvedu na ulice hiljade ljudi – smatra dr Antić.