Украјина суди покојницима

Украјинска Служба безбедности (СБУ) објавила је списак особа које сматра директно одговорнима за велику, вештачки изазвану, глад која је у периоду 1932–1933. десетковала украјинску нацију. На челу списка који садржи имена 19 совјетских руководилаца из тог времена налази се, наравно, Јосиф Висарионович Стаљин. Али, украјински истражитељи се нису на томе зауставили. Листи су придодали и три имена са „домаћег (искључиво украјинског) терена”. Реч је, како преносе тамошњи медији, о Станиславу Косиору, генералном секретару КП(б)У, Павлу Постишеву, партијском раднику у Харкову, и Власу Чубару, првом човеку тадашње украјинске владе. Као куриозитет наведимо да су сва тројица стрељана, касније, у Стаљиновим чисткама.

Подсетимо, глад из тридесетих година узрокована је убрзаним процесом индустријализације, а огледала се у одузимању од сељака свих вишкова хране која је потом слата у индустријске центре, коришћена за враћање иностраних дугова или извожена зарад куповине индустријских постројења. Додајмо да су глађу били захваћени и други делови тадашњег Совјетског Савеза – северни Кавказ, Поволжје, Казахстан, јужни Урал, западни Сибир... У неким од ових крајева последице глади биле су, процентуално, чак и погубније од украјинских, али укупан број страдалих нигде није био тако висок као у овој совјетској републици. Подаци казују да је реч о пет до 10 милиона страдалих Украјинаца.

Оно што је, међутим, интересантно за нашу причу јесте податак да СБУ тражи да се сада Косиору, Постишеву и Чубару – суди за геноцид. Иако су сва тројица, понављамо, ликвидирани још 1939. Украјински кривични закон садржи норму према којој није могуће суђење покојнима, па ипак, шеф СБУ Валентин Наливајченко тврди да је у овом случају могуће направити преседан, пошто злочини против човечности никада не застаревају.

„Кривица оптужених за злочин против човечанства мора да буде судски доказана. Они (поменута тројица) морају да буду осуђени, а то значи и лишени свих привилегија, а њихово место у историји мора бити тачно одређено“, пренела је речи Наливајченка агенција „Њуз.ру“. Објашњење за став шефа СБУ може се наћи у чињеници да су Косиор, Постишев и Чубар током педесетих година прошлог века рехабилитовани одлуком тадашњег првог човека СССР-а Никите Хрушчова.

Украјина сваког 28. новембра обележава Дан сећања на жртве глади. Сем тога, председник Виктор Јушченко је целу 2008. прогласио годином сећања, док је Врховна рада (парламент) још 2006. овај трагичан догађај означила као геноцид над украјинским народом. Овакву квалификацију подржао је и Европски парламент, али не и Унеско.

Проблематично у случају велике глади из тридесетих година јесте то што се она користи у дневнополитичке сврхе, посебно у обрачуну прозападно оријентисаног Јушченка са са руководством у Москви. Ово у великој мери девалвира истинска страдања Украјинаца не производећи, истовремено, позитиван ефекат у расветљавању свега што је та страдања узроковало и пратило. Управо у том смислу се тумачи и намера да се суди тројици учесника давних догађаја, чак 70 година након њихове личне егзекуције.  

Али Украјина се налази у предизборној грозници. Употреба политичких оружја свих врста је легитимно право сваког од 18 пријављених кандидата. Идеја о суђењу некоме ко је мртав толике деценије, иако помало бизарна, добро се уклапа у укупну атмосферу. Поготово што је одавно јасно да ни у овим изборима, као ни у онима из 2004. неће недостајати утицаја из иностранства, а посебно не од стране најближег суседа – Русије. А Јушченко управо Русију именује као главног и јединог узрочника велике глади из 1932–1933.