Ukrajina sudi pokojnicima

Ukrajinska Služba bezbednosti (SBU) objavila je spisak osoba koje smatra direktno odgovornima za veliku, veštački izazvanu, glad koja je u periodu 1932–1933. desetkovala ukrajinsku naciju. Na čelu spiska koji sadrži imena 19 sovjetskih rukovodilaca iz tog vremena nalazi se, naravno, Josif Visarionovič Staljin. Ali, ukrajinski istražitelji se nisu na tome zaustavili. Listi su pridodali i tri imena sa „domaćeg (isključivo ukrajinskog) terena”. Reč je, kako prenose tamošnji mediji, o Stanislavu Kosioru, generalnom sekretaru KP(b)U, Pavlu Postiševu, partijskom radniku u Harkovu, i Vlasu Čubaru, prvom čoveku tadašnje ukrajinske vlade. Kao kuriozitet navedimo da su sva trojica streljana, kasnije, u Staljinovim čistkama.

Podsetimo, glad iz tridesetih godina uzrokovana je ubrzanim procesom industrijalizacije, a ogledala se u oduzimanju od seljaka svih viškova hrane koja je potom slata u industrijske centre, korišćena za vraćanje inostranih dugova ili izvožena zarad kupovine industrijskih postrojenja. Dodajmo da su glađu bili zahvaćeni i drugi delovi tadašnjeg Sovjetskog Saveza – severni Kavkaz, Povolžje, Kazahstan, južni Ural, zapadni Sibir... U nekim od ovih krajeva posledice gladi bile su, procentualno, čak i pogubnije od ukrajinskih, ali ukupan broj stradalih nigde nije bio tako visok kao u ovoj sovjetskoj republici. Podaci kazuju da je reč o pet do 10 miliona stradalih Ukrajinaca.

Ono što je, međutim, interesantno za našu priču jeste podatak da SBU traži da se sada Kosioru, Postiševu i Čubaru – sudi za genocid. Iako su sva trojica, ponavljamo, likvidirani još 1939. Ukrajinski krivični zakon sadrži normu prema kojoj nije moguće suđenje pokojnima, pa ipak, šef SBU Valentin Nalivajčenko tvrdi da je u ovom slučaju moguće napraviti presedan, pošto zločini protiv čovečnosti nikada ne zastarevaju.

„Krivica optuženih za zločin protiv čovečanstva mora da bude sudski dokazana. Oni (pomenuta trojica) moraju da budu osuđeni, a to znači i lišeni svih privilegija, a njihovo mesto u istoriji mora biti tačno određeno“, prenela je reči Nalivajčenka agencija „Njuz.ru“. Objašnjenje za stav šefa SBU može se naći u činjenici da su Kosior, Postišev i Čubar tokom pedesetih godina prošlog veka rehabilitovani odlukom tadašnjeg prvog čoveka SSSR-a Nikite Hruščova.

Ukrajina svakog 28. novembra obeležava Dan sećanja na žrtve gladi. Sem toga, predsednik Viktor Juščenko je celu 2008. proglasio godinom sećanja, dok je Vrhovna rada (parlament) još 2006. ovaj tragičan događaj označila kao genocid nad ukrajinskim narodom. Ovakvu kvalifikaciju podržao je i Evropski parlament, ali ne i Unesko.

Problematično u slučaju velike gladi iz tridesetih godina jeste to što se ona koristi u dnevnopolitičke svrhe, posebno u obračunu prozapadno orijentisanog Juščenka sa sa rukovodstvom u Moskvi. Ovo u velikoj meri devalvira istinska stradanja Ukrajinaca ne proizvodeći, istovremeno, pozitivan efekat u rasvetljavanju svega što je ta stradanja uzrokovalo i pratilo. Upravo u tom smislu se tumači i namera da se sudi trojici učesnika davnih događaja, čak 70 godina nakon njihove lične egzekucije.  

Ali Ukrajina se nalazi u predizbornoj groznici. Upotreba političkih oružja svih vrsta je legitimno pravo svakog od 18 prijavljenih kandidata. Ideja o suđenju nekome ko je mrtav tolike decenije, iako pomalo bizarna, dobro se uklapa u ukupnu atmosferu. Pogotovo što je odavno jasno da ni u ovim izborima, kao ni u onima iz 2004. neće nedostajati uticaja iz inostranstva, a posebno ne od strane najbližeg suseda – Rusije. A Juščenko upravo Rusiju imenuje kao glavnog i jedinog uzročnika velike gladi iz 1932–1933.