Вратићемо поверење

ИНТЕРВЈУ
Сви уговори о пословно-техничкој сарадњи на основу којих су, за мизерну своту, издавани пословни простори „Југоекспорта” – налазе се на преиспитивању. Под „палицом” судија Трговинског суда у Београду тако ће се наћи уговори које је ово предузеће склопило са „ВР компанијом” чија је власница модна креаторка Верица Ракочевић, „Феро гласом” Бојане Бајрушевић, за којом је расписана потерница због сумње да је учествовала у шверцу цигарета… У ексклузивном разговору за „Политику”, Стево Ђурановић, в.д. председника престоничког Трговинског суда, говори о спорним уговорима, сумњама у вези са продајом „Сартида”, о томе да га не интересује ко стоји иза куповине Робних кућа „Београд” и враћању поверења у ову правосудну установу.

– Неки предмети су се „отворили” после разних дешавања у Трговинском суду. Дат је налог да се сви предмети преиспитају, да стечајни управници сагледају све могуће незаконитости и да, сходно томе, покрену поступке ради поништења таквих одлука. Начелно, све те одлуке су предмет преиспитивања, не само истражних органа и поступка који се води пред Специјалним судом, него и наше унутрашње контроле. Из суда су, у шта сте могли да се уверите, почеле да излазе пресуде којима се потврђује да су неки уговори или њихови делови ништавни. То су све предмети који се налазе „под жалбама” и иду ка Вишем трговинском суду – открива Ђурановић.

Вршилац дужности председника Трговинског суда указује на чињеницу да се често говори да овакви уговори производе штету за купца, да су незаконити или да, евентуално умањују стечајну масу. Каже да је оваква теза прихватљива, али да је у пракси ситуација, ипак – другачија.

– Цена ексклузивног простора у Кнез-Михаиловој је 800 динара по квадратном метру. И то по одлуци града Београда. Многи кажу да је цена ниска. Она је таква каква је и прописана је уредбом града Београда. У овом моменту постоји предлог једног од заинтересованих купаца „Југоекспорта”, нећу рећи којег, да купи простор који је оптерећен закупима без обзира на њихов статус. И то по цени која је потпуно „у реду” – каже Ђурановић.

О тврдњама да је Немања Колесар, некадашњи шеф кабинета Зорана Ђинђића, „средио” да се стечајни поступак „Сартида” уместо пред пожаревачким, води пред Трговинским судом у Београду „ради лакше контроле”, Ђурановић тврди да је за то постојало решење Вишег трговинског суда.

– Не могу много да говорим о „Сартиду” јер је стечајни поступак вођен пре него што сам дошао у суд. Могу да кажем да постоји решење Вишег трговинског суда о делегацији београдског Трговинског суда да спроводи стечајни поступак. И то решење, колико знам, није побијано. Информације које имам говоре да је основни разлог за овакву одлуку чињеница да суд у Пожаревцу није имао довољно капацитета да у парницама које су се водиле, спроведе читав поступак. То је, хајде да кажемо, правни разлог. Да ли је било неких закулисних радњи – не могу да кажем. Одлука није донета мимо закона. Она је у склопу овлашћења председника Вишег трговинског суда. С обзиром на то да је предмет под опсервацијом истражних органа, не бих могао да дајем друге изјаве – објашњава в. д. председника београдског Трговинског суда.

Ђурановић открива да постоје начелни договори око, евентуалне, стратегије у вези са вођењем неких стечајних поступака. Каже да то није, немогуће, нити незаконито. Приликом стечаја гледа се да ли ће се поступак водити путем такозваног радног стечаја, да ли вреди покушати да се кроз тај поступак врши производња или, можда, нека друга варијанта.

– У том смислу мислим да су постојали одређени договори, чак сам и видео неке, да их тако назовем, протоколе. Њих су потписивали разни министри, председник трговинског суда… Није свеједно водити стечај Робних кућа „Београд” или неког малог предузећа чији директор нема ни визиткарту – наводи Ђурановић.

После продаје РК „Београд”, јавност спекулише да је „Верано моторс” овог привредног гиганта купио за Мирослава Мишковића. Ђурановић каже да га уопште не интересује ко стоји иза куповине робних кућа, већ да му је битно да је процедура и законски поступак спроведен на најлегитимнији могући начин.

– Сетите се продаје „Бека” када је јавна лицитација одржана у згради суда. Од тада се сви поступци продаје врше на транспарентан начин. Да ли су предузећа купљена „прљавим новцем” утврдиће надлежне службе. Постоје нова законска овлашћења која регулишу ко не може да учествује на тим лицитацијама. На тај начин, држава ће „ставити шапу” на могућност да ту уђе новац стечен неким кривичним делом – мишљења је први човек специјализованог суда.

На питање да ли је суд „очишћен” од корумпираних судија, Ђурановић одговара са задршком. Каже да је основно од чега мора да се пође – претпоставка невиности. Оно што је битно, каже, јесте да није крив суд.

– Крив сам ја, који сам донео лошу одлуку, именом и презименом. Треба вратити поверење у институцију. Ако је овај суд урадио прошле године преко 50.000 предмета и да је остало нерешено свега десет одсто, значи да полако враћамо поверење у институцију. Постоје Виши трговински суд, Врховни суд, Надзорни одбор који ће оценити лош рад судија и елиминисати их из поступка. Нико није имун на то. Битно је да дође до персонализације, а не до тога да је суд као институција обележен. На крају, извештај Светске банке и Европске агенције говори да је Трговински суд скинут са „црне листе” – наводи Ђурановић.

В.д. председника суда тврди да притисака на ову правосудну установу – нема. Тврди да је суд успоставио одличну комуникацију са свим релевантним факторима који тангирају рад суда. Када говори о томе мисли на Министарство правде, Виши трговински суд, Агенцију за приватизацију…

– Никакав притисак на суд не постоји. Ако се нешто уради брзо и добро, нема места ни за какве притиске. Не постоји могућност да се одређени предмет „намести” неком од судија. У сарадњи са америчком организацијом USAID CASSA у суд је уведен информациони систем који онемогућава било какву манипулацију са предметом. После увођења овог програма, сврстани смо међу најмодерније европске трговинске судове. Нико и не помишља више да се корупција врши на овај начин. Да ли неко суди добро или лоше то је друга прича – завршава Ђурановић.

-----------------------------------------------------------

Грешке претходника

Да ли је могуће исправити неправилности које је починио ваш претходник Горан Кљајевић.

– Не могу да говорим да ли су почињене неке грешке. Оно што је битно, јесте да се изврши контрола сваког предмета. Поставља се питање да ли је, рецимо, време од 2000. до 2005. године било погодно за одређену продају. Не прихватам приговор да је нешто продато за 20 милиона, а једно парче земље за 50. Све треба ставити у контекст тог времена – каже Ђурановић.

-----------------------------------------------------------

Недостатак судија

Кочница у раду Трговинског суда, истиче његов председник, јесте чињеница да за две године није изабран ниједан судија, односно што овај суд уместо са 68, ради са 52 судије:

– Можете да замислите колики би допринос дало још 17 судија и како би овај суд функционисао да има „нормалне” услове за рад. Мора се кренути у избор судија .