Београде, хвала ти

Кажу мудри људи да не треба робовати сећањима. Мени се чини да се само кроз њих може искрено и потпуно волети овај наш бели град. Не хулим на садашњост, далеко било, од свег срца јој желим да некада некоме и она буде лепо и мило сећање на Београд. Ово пишем, јер ме је једна ситница подсетила да од вихорних година за нама не стигох да довољно захвалим Београду на свим тим малим стварима, због којих је робовање сећањима на њега – привилегија и част!

Наиме, испрва сам мислио да умишљам, али глас је бивао све ближи, разговетнији и динамичнији. После небројано година насељем је опет лагано милио аутомобил са разгласом, најављујући долазак луна-парка у крај.

Знам, ова врста забаве ни досад није заобилазила град, само је ћутке таворила по малобројним пољанама и дуго, дуго је нико није тако громогласно најављивао. Било је неких пречих ствари да се разгласе...

Тада ми се вратило све. Све оно што ћу побројати и што знам да свакоме од нас буди исто осећање. Јер, ситнице чине савршенство, али савршенство није ситница!

Због свега тога, Београде, хвала ти за:

– носача пртљага на Железничкој станици којем је сваки путник био први и морао због тога да да коју банку више да не малерише дан;

– чистаче ципела и продавце пертли на Славији, биоскоп „Славију”, сунчани сат...

– распродате карте биоскопских пројекција и нервирање до следећег викенда, када ћу зором стати у ред;

– оне зелене зглобне аутобусе ГСБ-а (не ГСП-а) који су се у кривинама толико „ломили” да си са задњег седишта могао да се рукујеш са возачем и за оне гломазне наранџасте поништиваче карата у њима, који су прегласно звечали;

– паркинг сатове у које смо гурали шибице;

– комшијског „фићу” којег смо отварали како смо хтели и препаркиравали две зграде даље и за комшију који га више није ни тражио на месту на којем га је синоћ паркирао;

– оне силне расходоване топове и тенкове на Калемегдану;

– дивљи кестен од чијег ударца у главу су остајале велике и дуготрајне чворуге;

– занатлије које су суботом изјутра будиле људе по насељима: „Поооправљам кишобране, оштрим ножеве”...

– мечкаре који су недељом стајали под прозорима солитера;

– црвене, пластичне киоске ПКБ-а и најукусније виршле или кобасице са сенфом у земичкама, које су у њима продаване, и легендарне троугласте јогурте;

– сладолед на точење, испред посластичарница;

– гужву испред тезги са новогодишњим честиткама, нанизаним пред робним кућама „Београд”;

– продавце стрипова у Кнез Михаиловој улици;

– велике, услужне млинове за кафу у самопослугама;

– саобраћајне полицајце у белим, летњим униформама;

– кафане, бифее и бистрое, баршунасте станичне бирцузе;

– школски програм, „Коцкицу” и партизанске филмове на РТБ1;

– то што су „витезови београдског асфалта” били чистачи улица и путари, а не белосветски пробисвети и гилиптери;

– непресушну инспирацију Моме Капора;

– тиха јутра на Савском кеју;

– песничење у Ташмајданском парку, па видање рана у „Прешерновој клети”;

– „зид смрти” на Новогодишњем вашару;

– портире у тегет униформама на капијама фабрика, са чокањчићима у футролама за оружје;

– дивну продавницу плоча и касета у подземном пролазу на Теразијама;

– певљиво „Београде, добро јутро” Душка Радовића;

– „старке” и „левис” фармерке у „Kомисионима”;

– вожњу бицикла на једном точку преко „Бранковог” моста;

– романтичне клупице на Косанчићевом венцу;

– бекство мајмуна Самија из Зоолошког врта и пентрање по дорћолским крововима;

– честа гостовања међународних циркуса;

– коњиће у фризерским салонима;

– ненаплаћене кауције за БИП-ово пиво;

– трафиканте који су чували новине за сталне купце;

– дугачке стазе за санкање и за оне мале пластичне скије прављене од дршки пивских гајбица...

– врле конобаре, са огромним црним новчаницима у задњем џепу панталона;

– за објаву пролећа Каменка Катића...

Ма, за све оно због чега би овај текст могао да се ниже унедоглед.

Због тога, молим поштеног налазача да јави уколико где налети на ишта од побројаног – награда следи: викенд у сећањима на вољени град, са ноћењем и доручком у приобаљу свести. Тачно тамо где се Дунав и Сава уливају у – срце.