Двобој Караманлисових наследника

Од нашег дописника
Атина, 28. новембра – Када се у недељу 29. новембра затворе бирачка места на којима се одлучује о новом лидеру грчких конзервативаца и, практично, наследнику Костаса Караманлиса на челу Нове демократије, суштинско питање биће: хоће ли то убудуће бити јединствена или две партије у редовима једне.

Два месеца беспоштедног сучељавања између двоје водећих од три номинована кандидата, Доре Бакојани и Антониса Самараса, борбе која је у јавности упоређивана са гладијаторском, поделили су и чланство.

Сви они који су нешто представљали у партији која је преко пет година била на власти у Грчкој предвођена премијером Караманлисом, али која је изгубила на изборима 4. октобра, јасно су се определили и стали на страну једног од кандидата... Нарочито онда када је борба постала жестока, када је постало јасно да је могуће да на лидерско место у Новој демократији дође и неко други, да престане смењивање династија. Утолико пре што су испитивања јавног мњења указивали на озбиљно вођство Самараса у односу на бившег шефа дипломатије и градоначелника Атине Дору Бакојани.

(/slika2)У овом тренутку то није довољно за победу! Право гласа, први пут, имају сви чланови партије и сви они који то постану до дана избора. Председник постаје онај ко освоји више од 50 одсто гласова па је вероватније да ће се о томе одлучивати у другом кругу, за недељу дана.

У предизборној борби је, како то увек бива, било изношено много „прљавог веша”, тајни, сумњи и оптужби.... Нова демократија је, уосталом, као и Костас Караманлис који се одмах повукао са места председника, врло тешко и болно примила велики пораз на ванредним парламентарним изборима 4. октобра. Иако је било много субјективних али и објективних проблема који су допринели и уздрмали позицију Караманлиса, Грци му, као ни део партијског чланства, нису опростили неефикасност државних органа, одлагање одлука, недостатак енергичности, неспремност да се одмах хвата у коштац са проблемима.

То су биле оптужбе око којих су и два главна кандидата на место његовог наследника ломили копља. Дора Бакојани је свог супарника Самараса, иначе бившег министра културе и шефа дипломатије, оптужила да је на неки начин љубимац партије на власти, социјалистичког Пасока, који не жели јаку и уједињену Нову демократију која би то постала са њом на челу. Она је алудирала на чињеницу да је Самарас 1993. године напустио партију и основао своју фракцију у знак неслагања са Мицотакисовим кланом (отац Доре Бакојани), чиме је касније, посредно, допринео и њиховом одласку са власти и губитку позиција.

С друге стране, Антонис Самарас је Дору оптужио због подршке лоше идеје Караманлиса да распише превремене изборе у октобру који су, потом, Нову демократију коштали власти и донели јој незапамћени пораз ... У оптужбама које су јој упутили неки чланови Нове демократије чуло се и да лидер не може да буде неко ко је заговорник „идеје атлантизма”, ко подржава америчку политику, и да је дошло време да се окрене лист и престане са избором само оних који припадају политички јаким фамилијама Грчке.

Можда ће све ово утицати на чланство да још једном добро размисли и коначну одлука о будућем лидеру Нове демократије, ипак, донесе са задршком – тек 5. децембра.

Јасмина Павловић-Стаменић