Dvoboj Karamanlisovih naslednika

Od našeg dopisnika
Atina, 28. novembra – Kada se u nedelju 29. novembra zatvore biračka mesta na kojima se odlučuje o novom lideru grčkih konzervativaca i, praktično, nasledniku Kostasa Karamanlisa na čelu Nove demokratije, suštinsko pitanje biće: hoće li to ubuduće biti jedinstvena ili dve partije u redovima jedne.

Dva meseca bespoštednog sučeljavanja između dvoje vodećih od tri nominovana kandidata, Dore Bakojani i Antonisa Samarasa, borbe koja je u javnosti upoređivana sa gladijatorskom, podelili su i članstvo.

Svi oni koji su nešto predstavljali u partiji koja je preko pet godina bila na vlasti u Grčkoj predvođena premijerom Karamanlisom, ali koja je izgubila na izborima 4. oktobra, jasno su se opredelili i stali na stranu jednog od kandidata... Naročito onda kada je borba postala žestoka, kada je postalo jasno da je moguće da na lidersko mesto u Novoj demokratiji dođe i neko drugi, da prestane smenjivanje dinastija. Utoliko pre što su ispitivanja javnog mnjenja ukazivali na ozbiljno vođstvo Samarasa u odnosu na bivšeg šefa diplomatije i gradonačelnika Atine Doru Bakojani.

(/slika2)U ovom trenutku to nije dovoljno za pobedu! Pravo glasa, prvi put, imaju svi članovi partije i svi oni koji to postanu do dana izbora. Predsednik postaje onaj ko osvoji više od 50 odsto glasova pa je verovatnije da će se o tome odlučivati u drugom krugu, za nedelju dana.

U predizbornoj borbi je, kako to uvek biva, bilo iznošeno mnogo „prljavog veša”, tajni, sumnji i optužbi.... Nova demokratija je, uostalom, kao i Kostas Karamanlis koji se odmah povukao sa mesta predsednika, vrlo teško i bolno primila veliki poraz na vanrednim parlamentarnim izborima 4. oktobra. Iako je bilo mnogo subjektivnih ali i objektivnih problema koji su doprineli i uzdrmali poziciju Karamanlisa, Grci mu, kao ni deo partijskog članstva, nisu oprostili neefikasnost državnih organa, odlaganje odluka, nedostatak energičnosti, nespremnost da se odmah hvata u koštac sa problemima.

To su bile optužbe oko kojih su i dva glavna kandidata na mesto njegovog naslednika lomili koplja. Dora Bakojani je svog suparnika Samarasa, inače bivšeg ministra kulture i šefa diplomatije, optužila da je na neki način ljubimac partije na vlasti, socijalističkog Pasoka, koji ne želi jaku i ujedinjenu Novu demokratiju koja bi to postala sa njom na čelu. Ona je aludirala na činjenicu da je Samaras 1993. godine napustio partiju i osnovao svoju frakciju u znak neslaganja sa Micotakisovim klanom (otac Dore Bakojani), čime je kasnije, posredno, doprineo i njihovom odlasku sa vlasti i gubitku pozicija.

S druge strane, Antonis Samaras je Doru optužio zbog podrške loše ideje Karamanlisa da raspiše prevremene izbore u oktobru koji su, potom, Novu demokratiju koštali vlasti i doneli joj nezapamćeni poraz ... U optužbama koje su joj uputili neki članovi Nove demokratije čulo se i da lider ne može da bude neko ko je zagovornik „ideje atlantizma”, ko podržava američku politiku, i da je došlo vreme da se okrene list i prestane sa izborom samo onih koji pripadaju politički jakim familijama Grčke.

Možda će sve ovo uticati na članstvo da još jednom dobro razmisli i konačnu odluka o budućem lideru Nove demokratije, ipak, donese sa zadrškom – tek 5. decembra.

Jasmina Pavlović-Stamenić