Како је „Велика Србија” постала „Москва”

После читавог века откако се отмено шепури на Теразијама, ових дана Хотел „Москва” се облачи у ново, луксузније рухо. Прва фаза реновирања, која се односи на страну према Балканској улици је завршена, док ће шминкање „теразијске стране” потрајати до априла.

Када утихну грађевински радови овај вероватно најпознатији престонички хотел имаће укупно 126 соба, од чега су по 42 једнокреветне и двокреветне, 36 дуплекси и шест апартмана.

– Реновирање „балканске стране” трајало је од априла до септембра, када је почело сређивање теразијског дела. Обновљени део броји 62 собе и 95 лежајева, док ће други део имати две собе више, али структура и број кревета још нису установљени – објашњавају у „Москви”.

Адаптирање је подразумевало нову декорацију сваке собе – нови намештај, тапете, драперије, завесе, тепихе, нова купатила, паркет и електронске браве. Постављени су и нови сигурносни и безбедносни системи.

Ноћење у стандардној једнокреветној соби кошта 8.550 динара, а у оној са француским лежајем 10.890. Цена двокреветне собе за једну ноћ је 12.100, а дуплекса од 12.690 до 14.100. За конак у једном од луксузних апартмана потребно је издвојити 28.000 динара.

Хотел „Москва” је ове године прославио 101. рођендан. Толико је година прошло од када га је 16. јануара 1908. отворио краљ Петар Први Карађорђевић. Здање, грађено у стилу сецесије по пројекту архитекте Јована Илкића, споменик је под заштитом државе.

Према писаним сведочанствима, грађевина на Теразијама је у то време важила за изузетно смео градитељски подухват. Изграђена је на месту некадашњег хана „Велика Србија” због чега је, много година касније, накратко носила баш овај назив.

Листа славних гостију који су коначили у „Москви” заиста је импресивна, а под сводовима отмене грађевине у срцу града дешавали су се неки од најзначајнијих догађаја српске културе.

Пре Првог светског рата, како је професор Јован Деретић навео у „Историји српске књижевности”, хотел је био једно од места у коме се стварала модерна српска књижевност. Овде је било седиште „Групе уметника”, формиране 1919, којој су, поред осталих, припадали Сима Пандуровић, Милош Црњански, Растко Петровић и Станислав Винавер.

Бројни су и значајни гости из иностранства – Алберт и Милева Ајнштајн, филозоф Жан Пол Сартр, психоаналитичар Ерих Фром, редитељ Алфред Хичкок, бројне звезде светског филма попут Роберта де Нира и Кирка Дагласа...