Бити другачији од других

Како доспети у чувену Гинисову књигу светских рекорда? Најкраћи одговор је: будите, учините или направите нешто „нај”. Ако се већ нисте родили као највиши, најнижи или најтежи, ако нисте успели да надживите све своје вршњаке, па и оне знатно млађе, ако немате јединствену способност да „развлачите” лице или уврћете тело као да је од гуме – потрудите се да будете најбржи, најјачи или најспретнији у некој несвакидашњој вештини. Уколико се ни ту не истакнете, пробајте са најмањом књигом на свету, или највећом ципелом…

Управо тако је наш земљак Славко Стругаревић из Врњачке Бање доспео у Гинисову збирку – захваљујући највећем опанку на свету, дужине 3,2 метра, који би одговарао муштерији високој 20 метара, и тешкој једну тону, прорачунао је мајстор Славко.

Стругаревићев рекорд је недавно оборио – мада за то још није добио Гинисов сертификат – 77. годишњи опанчар Миодраг Јевтић Драгче из Свилајнца. Његов опанак је дугачак 6,06 метара, и одговарао би броју ципела – 909! За израду, која је трајала два месеца, Јевтић је утрошио 30 квадратних метара коже (од шест бикова), а за чарапу опанка, обима 7,5 метара, вуну две овце.

Српски „гинисовци”

Нису, међутим, ова двојица конкурената ни први, ни једини наши земљаци „виђени” за Гиниса. Пре њих је, нажалост трагичним стицајем околности, у ову књигу доспела бивша стјуардеса ЈАТ-а Весна Вуловић, која је преживела „слободни пад” из авиона са висине од 10.160 метара. А Горан Тодоровић, спортски падобранац из Ниша који jeод пре неколико година параплегичар, недавно је оборио Гинисов рекорд скоком у тандему са колегом из Словеније, са висине од 7.924 метра. „Гинисовка” Божана Остојић је као члан француске ронилачке експедиције преронила пећину у Мексику дугу 92 метра, а још један рекорд су постигли ђаци из из осам средњих школа у Краљеву, који су 2005. године, са вршњацима из Словеније, Хрватске, Мађарске и Аустрије одиграли највмасовнији матурантски плес, са 14.000 учесника.

Гинисови рекордери су и Удружење произвођача „Футошки купус”, чији су чланови на лањској Купусијади у Футогу у једном лонцу скували чак 6.556 сарми од киселог купуса тежине 925,4 килограма, као и Золтан Гали, професионални кувар и власник ресторана из Аде, који је направио највећи чобански гулаш на свету, у котлу од 12.000 порција.

(/slika2)Е, сад, док су ови кулинарски рекорди прошли без претераног узбуђења шире јавности, готово да није било светског медија који није забележио да је летос на београдској Ади Циганлији званично оборен дотадашњи светски рекорд – у броју девојака у бикинију окупљених на једном месту. Укупно 2.353 голишаве лепотице су 4. јула својим телима исписале име познатог модног магазина „Cosmopolitan“, који је и покретач ове врсте такмичења.

У септембру, на фудбалској утакмици репрезентација Србије и Француске, цела јужна трибина београдске „Маракане” била је прекривена досад највећом заставом на свету, димензија 90 пута 30 метара и тешком пола тоне, на којој је писало „Срце на терен”. Представници Гинисове књиге дошли су у Београд да измере рекордерску заставу. Пре ње је највећа у Европи била она у Барију, на утакмици „Звезда” – „Олимпик“ (50 пута 20 метара), а у свету на „Бомбоњери”, стадиону Боке јуниорс  (75 пута 30 метара).

У Београдској арени је 15. октобра оборен још један Гинисов рекорд: у оквиру кампање „Ми сакупљамо осмехе, треба нам и твој”, постављен је највећи мозаик на свету, састављен од 130.478 фотографија осмеха које су прикупљане „на терену” и преко посебног сајта од 1. марта 2009. А све је почело фотосом наше славне тенисерке Јелене Јанковић, чије се насмејано лице нашло на мозаику.

Ако се питате како то да нико из Србије није доспео у Гинисову књигу уз помоћ чувеног лесковачког роштиља – на пример, рекордним бројем поједених ћевапчића или највећом пљескавицом на свету – морамо признати да је таквих покушаја било, али нису „оверени”. Организатори лесковачке „Роштиљијаде” тврде да већ 20 година безуспешно покушавају да доведу представнике Гиниса на југ Србије. У међувремену овдашње роштиљџије све обарају рекорд за рекордом: Бојан Цветковић и Милош Перовић су у најновијем покушају испекли пљескавицу тешку 42 килограма, пречника 1,5 метар.

И док наши још чекају на потврду из Лондона, конкуренција из Грчке их је вишеструко надмашила: Костас Дасиос из Патраса је направио кебаб од свињског меса тежак 1,85 тону и висок 173 центиметра!

Кулинарска надметања

У припреме за ново обарање „роштиљских” рекорда на Балкан би, можда, требало позвати и Норвежанина Гунара Лунда, који је успео да 34 часа непрекидно сецка црни лук. Несрећник је, додуше, добио Гинисов сертификат, али га је зато, бежећи од мириса лука, оставила вереница.

(/slika3)Пре неки дан су се у такмичење укључили и Американци из „Конкорда”, на источној обали. Направили су највеће ћуфте на свету, потврдили су и Гинисови представници, тешку 101 килограм. Кулинарским надметањима нису одолели ни наши суседи Румуни: у Букурешту је умешена највећа торта од воћа и шлага, тешка 281 килограм. После церемоније уручивања Гинисове повеље градоначелнику Сорину Опрескуу, торта је препуштена окупљеним грађанима, који би је, верујемо, са једнаким ужитком појели и да није „рекордерска”.

Румунска престоница је, иначе, оборила још три светска рекорда, са кобасицом дужине 392 метра, највећим скупом Деда Мразова (4.000) и најмасовнијим загрљајем, у којем је децембра прошле године учествовало 9.785 особа (међу њима и румунски председник Трајан Басеску). Претходни рекорд су држали Мексиканци са 6.000 загрљених. Они су, очигледно веома склони масовном показивању наклоности, у Гинисову књигу ушли и са рекордним бројем особа (40.000) које су се пољубиле у истом тренутку, и то на централном градском тргу мексичке престонице Сјудад Мексика у фебруару ове године.

Како је све почело

Прво издање Гинисове књиге рекорда, која је име добила по свом покретачу, чувеној пивари „Гинис”, појавило се у продаји 27. августа 1955. године у Великој Британији и одмах постало бестселер. Сада се сваке године у 100 земаља света, на 25 језика, објави и прода око 3,5 милиона примерака ове збирке изузетних и необичних људских подвига, као и екстремних појава у природи. Гинисов алманах је и сам постао рекордер: са 165 милиона досад продатих примерака постао је најтиражнија књига на свету после Библије!

У свету су отворени и музеји Гинисових рекорда, највише у САД (Холивуд, Гатлинбург и Сан Антонио) и по један у Јапану (Токио), Канади (Нијагарини водопади) и Данској (Копенхаген). Испред потоњег, засад јединог у Европи, дочекао нас је највиши човек на свету – у облику своје прилично верне воштане копије.
Зашто се баш „Гинис” прихватио издавања збирке рекорда? Новембра 1951. године тадашњи генерални директор компаније сер Хју Бивер (1890–1967), ловећи на југоистоку Ирске, упустио се пријатељима у расправу која је европска птица најбржа. Дискусија се поновила у јесен 1954, без исхода – јер није постојао приручник који би одговорио на ово и слична питања о каквима се, био је уверен сер Бивер, из вечери у вече расправља у крчмама широм Британије и Ирске. Предузимљиви директор „Гиниса” се убрзо договорио са близанцима Норисом и Росом Маквертером, познатим британским атлетичарима и новинарима, да њихова лондонска агенција за утврђивање чињеница почне рад на првом издању јединствене збирке података о рекордима.

А ко су заправо рекордери наведени у књизи? Већином су то обични људи спремни да учине најнеобичније ствари само да би се издвојили са масе безимених: у протекло пола века хиљаде фанатика су са тим циљем појели несварљиво, поднели неподношљиво и подвргли се незамисливом, а у последње време, како смо поменули, на сличне изазове се одлучују и цели градови. Рекордер ових дана можете постати и са највећим бројем пирсинга, тетоважа или штипаљки закачених на лице, најбржим бријањем, гутањем или пењањем на дрво, али и као најгори возач на свету, најгори политичар, најбоље плаћени глумац или ако, као Аустралијанац Џон Алвуд, за минут главом смрскате 40 лубеница.

Опасно надметање

Постићи светски рекорд у некој спортској или шаљивој дисциплини је једно, а довести у питање своје здравље, па и живот, у покушају да се по сваку цену доспе у Гинисову збирку, нешто је сасвим друго. Ту је већ реч о опасном психичком одступању од стварности, можда и душевном обољењу, каже др Тамара Штајнер Поповић из Београдског психоаналитичког друштва.

– Многи људи желе да се потврде тако што ће урадити нешто чиме се издвајају из масе, али углавном то остварују на граници очекиваног понашања. Појединци, међутим, имају толико јаку унутрашњу потребу да се по сваку цену истакну, да ураде нешто спектакуларно како би доказали да су бољи од других, па улазе у изузетно ризичне подухвате, такорећи на ивици погибије. Суочавају се са смрћу не да би савладали неки изазов, преиспитали сопствене могућности и ограничења већ да би над њом стекли моћ. Они не размишљају о ризику, уверени да ће победили. Желе да буду богови – објашњава наша саговорница, психоаналитичар у београдском „Студију психоанализе”.

Овај присилни порив може проистећи из периода у животу кад је та особа била превише хваљена, па жели по сваку цену да одржи високо мишљење о себи, додаје др Штајнер Поповић, или је то последица трауматског повређивања самопоштовања – одбацивања, болести, губитка блиске особе, краха амбиција... Код таквих особа је механизам адаптације на страх остао на нивоу детета које (још) нема свест о опасности. Једини лек је психотерапија, али се потенцијални „светски рекордери” у погибељним дисциплинама ретко за њу одлучују, верујући да је са њима све у реду.

Овога су свесни и у Гинисовим рекордима, па су на свом сајту, уз остала правила пријављивања, јасно назначили да међу кандидатима – а сваке године их се у просеку јави око 65.000 – неће узети у обзир оне који доводе у опасност себе или околину.

Александра Мијалковић

-----------------------------------------------

Највиши, најнижи, најтањи…

У новом издању Гинисових светских рекорда за 2010. годину наводи се, поред осталог:

* најстарија особа на светује Американка Гертруда Бејнс, која је за свој 115. рођендан добила и честитку председника Барака Обаме. 

* највиши човек је Султан Косен, 26-годишњи Турчин из Мардина. Са својих 257 цм висине надмашио је за 11 цм досадашњег носиоца овог рекорда Кинеза Бао Сишуна. Косен има и највеће шаке на планети (27,5 цм) и стопала (36,5 цм). Највиши у историји био је Роберт Першинг Вадлоу, из Илиноиса (САД), рођен 1918, који је приликом последњег мерења 1940. достигао 272 цм.

* Најнижи човек, са свега 73 цм, јесте 20-годишњи Кинез Хе Пингпинг

*Најбржи тркач је Усеин Болт (рођен 1986), спринтер са Јамајке, који 100 метара пређе за само 9,58 секунди.

* Најдуже ноге, чак 132 цм, има 30-годишња Рускиња Светлана Панкратова, која са својих 196 цм ипак није највиша жена на свету: овај рекорд је држала недавно преминула Сенди Ален из САД, са 231,7 цм.

* Најтањи струк, захваљујући дугогодишњем ношењу корсета, има 70-годишња Кети Јунг – свега 38 цм.

* Најшири струк, чак 302 цм, има Американац Волтер Хадсон, тежак 545 кг.

* Највише тетоваже на телу има Лаки Дајмонд Рич, рођен на Новом Зеланду, који  је истетовирао сваки делић свога тела, па чак и зубе.

* Највише пирсинга има Илејн Девидсон из Бразила: око 2.500, од којих 500 у подручју гениталија и 190 на лицу.
---------------------------------------------

Најнеобичнија постигнућа

* Најмањи руком писани текст  је дело 14-годишњег Индијца Акаса Гупте. За само сат и по он је на зрну пиринча, без икаквих оптичких помагала, исписао 12.584 словна знака користећи мастило и једну спајалицу за папир којом је придржавао зрно.

* Највећу криглу за пиво (висине око два метра) направила је једна фирма из Куала Лумпура у Малезији 1985. У њу може да стане 2.796 литара пива.

* Најдужа парница у историји трајала је 761 годину, а окончана је у Пуни, Индија, када је Баласахеб Патлоџи Торат добио спор који је његов предак започео давне 1205. око права вођења јавних скупова и предности на религијским свечаностима.

* Најскупље продате ципеле (за 165.000 долара) биле су оне „магичне” црвене које је Џуди Гарланд носила у филму „Чаробњак из Оза” 1939.

* Најдуготрајнији напад штуцања трајао је 70 година, а Американац Карс Озборн је почео да штуца 1922. године, прво 40, па 20 до 25 пута у минуту.

* Најбројнију породицу има брачни пар Ријамундо и Жосмар Карнауба из Бразила: чак 32 детета.

*Највише важећих кредитних картица (1.497) поседујеВалтер Кавано из САД.

*Светски првак у непрекидном гледању телевизије је Суреш Јоаким из Торонта, који је буљио у екран 69 сати и 48 минута без престанка. Он је рекордер и у најдужем стајању на једној нози (76 сати и 40 минута).

-------------------------------------------------

„Нај” звезде филма и естраде

У Гинисову књигу понекад доспеју и славни, који се уопште нису трудили да оборе било какав рекорд. Рецимо, Бритни Спирс као најтраженија особа на Интернету, Бред Пит и Анџелина Џоли као најуспешнији глумачки пар, Метју Пери са највећим износом који је добио један глумац за појављивање у ТВ емисији (765.900 долара у серији „Али Мекбил”), а Никол Кидман са највећим хонораром за снимање рекламе (982.000 долара по минуту, или укупно 3,71 милиона долара за парфем „шанел 5”).

---------------------------------------------------

Рекордер над рекордерима

Ашрита Фурман из Њујорка поставио је светски рекорд по томе што држи највећи број Гинисових рекорда (100). „Одмалена ме је фасцинирала Гинисова књига. Пошто нисам био атлетске грађе, мислио сам да никада нећу моћи да оборим неки рекорд”, рекао је новинарима Фурман, који верује да сви имају унутрашњу снагу, али је мало ко користи. Поред осталог, он је, све у року од једног минута, направио 55 чучњева, појео 22 главице белог лука, исецкао 14 мајица и о главу разбио 80 јаја.

-------------------------------------------------

Застрашујуће „посластице”

* Кен Едвардс из Лондона појео је 36 бубашваба за један минут.
* Мишел Лотито из Гренобла у Француској поједе дневно око 900 г метала – отуда му и надимак „Једесве” (Манжету).

* Марк Хог је током једне ТВ емисије за 30 секунди успео да прогута 94 глисте.