Biti drugačiji od drugih

Kako dospeti u čuvenu Ginisovu knjigu svetskih rekorda? Najkraći odgovor je: budite, učinite ili napravite nešto „naj”. Ako se već niste rodili kao najviši, najniži ili najteži, ako niste uspeli da nadživite sve svoje vršnjake, pa i one znatno mlađe, ako nemate jedinstvenu sposobnost da „razvlačite” lice ili uvrćete telo kao da je od gume – potrudite se da budete najbrži, najjači ili najspretniji u nekoj nesvakidašnjoj veštini. Ukoliko se ni tu ne istaknete, probajte sa najmanjom knjigom na svetu, ili najvećom cipelom…

Upravo tako je naš zemljak Slavko Strugarević iz Vrnjačke Banje dospeo u Ginisovu zbirku – zahvaljujući najvećem opanku na svetu, dužine 3,2 metra, koji bi odgovarao mušteriji visokoj 20 metara, i teškoj jednu tonu, proračunao je majstor Slavko.

Strugarevićev rekord je nedavno oborio – mada za to još nije dobio Ginisov sertifikat – 77. godišnji opančar Miodrag Jevtić Dragče iz Svilajnca. Njegov opanak je dugačak 6,06 metara, i odgovarao bi broju cipela – 909! Za izradu, koja je trajala dva meseca, Jevtić je utrošio 30 kvadratnih metara kože (od šest bikova), a za čarapu opanka, obima 7,5 metara, vunu dve ovce.

Srpski „ginisovci”

Nisu, međutim, ova dvojica konkurenata ni prvi, ni jedini naši zemljaci „viđeni” za Ginisa. Pre njih je, nažalost tragičnim sticajem okolnosti, u ovu knjigu dospela bivša stjuardesa JAT-a Vesna Vulović, koja je preživela „slobodni pad” iz aviona sa visine od 10.160 metara. A Goran Todorović, sportski padobranac iz Niša koji jeod pre nekoliko godina paraplegičar, nedavno je oborio Ginisov rekord skokom u tandemu sa kolegom iz Slovenije, sa visine od 7.924 metra. „Ginisovka” Božana Ostojić je kao član francuske ronilačke ekspedicije preronila pećinu u Meksiku dugu 92 metra, a još jedan rekord su postigli đaci iz iz osam srednjih škola u Kraljevu, koji su 2005. godine, sa vršnjacima iz Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Austrije odigrali najvmasovniji maturantski ples, sa 14.000 učesnika.

Ginisovi rekorderi su i Udruženje proizvođača „Futoški kupus”, čiji su članovi na lanjskoj Kupusijadi u Futogu u jednom loncu skuvali čak 6.556 sarmi od kiselog kupusa težine 925,4 kilograma, kao i Zoltan Gali, profesionalni kuvar i vlasnik restorana iz Ade, koji je napravio najveći čobanski gulaš na svetu, u kotlu od 12.000 porcija.

(/slika2)E, sad, dok su ovi kulinarski rekordi prošli bez preteranog uzbuđenja šire javnosti, gotovo da nije bilo svetskog medija koji nije zabeležio da je letos na beogradskoj Adi Ciganliji zvanično oboren dotadašnji svetski rekord – u broju devojaka u bikiniju okupljenih na jednom mestu. Ukupno 2.353 golišave lepotice su 4. jula svojim telima ispisale ime poznatog modnog magazina „Cosmopolitan“, koji je i pokretač ove vrste takmičenja.

U septembru, na fudbalskoj utakmici reprezentacija Srbije i Francuske, cela južna tribina beogradske „Marakane” bila je prekrivena dosad najvećom zastavom na svetu, dimenzija 90 puta 30 metara i teškom pola tone, na kojoj je pisalo „Srce na teren”. Predstavnici Ginisove knjige došli su u Beograd da izmere rekordersku zastavu. Pre nje je najveća u Evropi bila ona u Bariju, na utakmici „Zvezda” – „Olimpik“ (50 puta 20 metara), a u svetu na „Bombonjeri”, stadionu Boke juniors  (75 puta 30 metara).

U Beogradskoj areni je 15. oktobra oboren još jedan Ginisov rekord: u okviru kampanje „Mi sakupljamo osmehe, treba nam i tvoj”, postavljen je najveći mozaik na svetu, sastavljen od 130.478 fotografija osmeha koje su prikupljane „na terenu” i preko posebnog sajta od 1. marta 2009. A sve je počelo fotosom naše slavne teniserke Jelene Janković, čije se nasmejano lice našlo na mozaiku.

Ako se pitate kako to da niko iz Srbije nije dospeo u Ginisovu knjigu uz pomoć čuvenog leskovačkog roštilja – na primer, rekordnim brojem pojedenih ćevapčića ili najvećom pljeskavicom na svetu – moramo priznati da je takvih pokušaja bilo, ali nisu „overeni”. Organizatori leskovačke „Roštiljijade” tvrde da već 20 godina bezuspešno pokušavaju da dovedu predstavnike Ginisa na jug Srbije. U međuvremenu ovdašnje roštiljdžije sve obaraju rekord za rekordom: Bojan Cvetković i Miloš Perović su u najnovijem pokušaju ispekli pljeskavicu tešku 42 kilograma, prečnika 1,5 metar.

I dok naši još čekaju na potvrdu iz Londona, konkurencija iz Grčke ih je višestruko nadmašila: Kostas Dasios iz Patrasa je napravio kebab od svinjskog mesa težak 1,85 tonu i visok 173 centimetra!

Kulinarska nadmetanja

U pripreme za novo obaranje „roštiljskih” rekorda na Balkan bi, možda, trebalo pozvati i Norvežanina Gunara Lunda, koji je uspeo da 34 časa neprekidno secka crni luk. Nesrećnik je, doduše, dobio Ginisov sertifikat, ali ga je zato, bežeći od mirisa luka, ostavila verenica.

(/slika3)Pre neki dan su se u takmičenje uključili i Amerikanci iz „Konkorda”, na istočnoj obali. Napravili su najveće ćufte na svetu, potvrdili su i Ginisovi predstavnici, tešku 101 kilogram. Kulinarskim nadmetanjima nisu odoleli ni naši susedi Rumuni: u Bukureštu je umešena najveća torta od voća i šlaga, teška 281 kilogram. Posle ceremonije uručivanja Ginisove povelje gradonačelniku Sorinu Opreskuu, torta je prepuštena okupljenim građanima, koji bi je, verujemo, sa jednakim užitkom pojeli i da nije „rekorderska”.

Rumunska prestonica je, inače, oborila još tri svetska rekorda, sa kobasicom dužine 392 metra, najvećim skupom Deda Mrazova (4.000) i najmasovnijim zagrljajem, u kojem je decembra prošle godine učestvovalo 9.785 osoba (među njima i rumunski predsednik Trajan Basesku). Prethodni rekord su držali Meksikanci sa 6.000 zagrljenih. Oni su, očigledno veoma skloni masovnom pokazivanju naklonosti, u Ginisovu knjigu ušli i sa rekordnim brojem osoba (40.000) koje su se poljubile u istom trenutku, i to na centralnom gradskom trgu meksičke prestonice Sjudad Meksika u februaru ove godine.

Kako je sve počelo

Prvo izdanje Ginisove knjige rekorda, koja je ime dobila po svom pokretaču, čuvenoj pivari „Ginis”, pojavilo se u prodaji 27. avgusta 1955. godine u Velikoj Britaniji i odmah postalo bestseler. Sada se svake godine u 100 zemalja sveta, na 25 jezika, objavi i proda oko 3,5 miliona primeraka ove zbirke izuzetnih i neobičnih ljudskih podviga, kao i ekstremnih pojava u prirodi. Ginisov almanah je i sam postao rekorder: sa 165 miliona dosad prodatih primeraka postao je najtiražnija knjiga na svetu posle Biblije!

U svetu su otvoreni i muzeji Ginisovih rekorda, najviše u SAD (Holivud, Gatlinburg i San Antonio) i po jedan u Japanu (Tokio), Kanadi (Nijagarini vodopadi) i Danskoj (Kopenhagen). Ispred potonjeg, zasad jedinog u Evropi, dočekao nas je najviši čovek na svetu – u obliku svoje prilično verne voštane kopije.
Zašto se baš „Ginis” prihvatio izdavanja zbirke rekorda? Novembra 1951. godine tadašnji generalni direktor kompanije ser Hju Biver (1890–1967), loveći na jugoistoku Irske, upustio se prijateljima u raspravu koja je evropska ptica najbrža. Diskusija se ponovila u jesen 1954, bez ishoda – jer nije postojao priručnik koji bi odgovorio na ovo i slična pitanja o kakvima se, bio je uveren ser Biver, iz večeri u veče raspravlja u krčmama širom Britanije i Irske. Preduzimljivi direktor „Ginisa” se ubrzo dogovorio sa blizancima Norisom i Rosom Makverterom, poznatim britanskim atletičarima i novinarima, da njihova londonska agencija za utvrđivanje činjenica počne rad na prvom izdanju jedinstvene zbirke podataka o rekordima.

A ko su zapravo rekorderi navedeni u knjizi? Većinom su to obični ljudi spremni da učine najneobičnije stvari samo da bi se izdvojili sa mase bezimenih: u proteklo pola veka hiljade fanatika su sa tim ciljem pojeli nesvarljivo, podneli nepodnošljivo i podvrgli se nezamislivom, a u poslednje vreme, kako smo pomenuli, na slične izazove se odlučuju i celi gradovi. Rekorder ovih dana možete postati i sa najvećim brojem pirsinga, tetovaža ili štipaljki zakačenih na lice, najbržim brijanjem, gutanjem ili penjanjem na drvo, ali i kao najgori vozač na svetu, najgori političar, najbolje plaćeni glumac ili ako, kao Australijanac Džon Alvud, za minut glavom smrskate 40 lubenica.

Opasno nadmetanje

Postići svetski rekord u nekoj sportskoj ili šaljivoj disciplini je jedno, a dovesti u pitanje svoje zdravlje, pa i život, u pokušaju da se po svaku cenu dospe u Ginisovu zbirku, nešto je sasvim drugo. Tu je već reč o opasnom psihičkom odstupanju od stvarnosti, možda i duševnom oboljenju, kaže dr Tamara Štajner Popović iz Beogradskog psihoanalitičkog društva.

– Mnogi ljudi žele da se potvrde tako što će uraditi nešto čime se izdvajaju iz mase, ali uglavnom to ostvaruju na granici očekivanog ponašanja. Pojedinci, međutim, imaju toliko jaku unutrašnju potrebu da se po svaku cenu istaknu, da urade nešto spektakularno kako bi dokazali da su bolji od drugih, pa ulaze u izuzetno rizične poduhvate, takoreći na ivici pogibije. Suočavaju se sa smrću ne da bi savladali neki izazov, preispitali sopstvene mogućnosti i ograničenja već da bi nad njom stekli moć. Oni ne razmišljaju o riziku, uvereni da će pobedili. Žele da budu bogovi – objašnjava naša sagovornica, psihoanalitičar u beogradskom „Studiju psihoanalize”.

Ovaj prisilni poriv može proisteći iz perioda u životu kad je ta osoba bila previše hvaljena, pa želi po svaku cenu da održi visoko mišljenje o sebi, dodaje dr Štajner Popović, ili je to posledica traumatskog povređivanja samopoštovanja – odbacivanja, bolesti, gubitka bliske osobe, kraha ambicija... Kod takvih osoba je mehanizam adaptacije na strah ostao na nivou deteta koje (još) nema svest o opasnosti. Jedini lek je psihoterapija, ali se potencijalni „svetski rekorderi” u pogibeljnim disciplinama retko za nju odlučuju, verujući da je sa njima sve u redu.

Ovoga su svesni i u Ginisovim rekordima, pa su na svom sajtu, uz ostala pravila prijavljivanja, jasno naznačili da među kandidatima – a svake godine ih se u proseku javi oko 65.000 – neće uzeti u obzir one koji dovode u opasnost sebe ili okolinu.

Aleksandra Mijalković

-----------------------------------------------

Najviši, najniži, najtanji…

U novom izdanju Ginisovih svetskih rekorda za 2010. godinu navodi se, pored ostalog:

* najstarija osoba na svetuje Amerikanka Gertruda Bejns, koja je za svoj 115. rođendan dobila i čestitku predsednika Baraka Obame. 

* najviši čovek je Sultan Kosen, 26-godišnji Turčin iz Mardina. Sa svojih 257 cm visine nadmašio je za 11 cm dosadašnjeg nosioca ovog rekorda Kineza Bao Sišuna. Kosen ima i najveće šake na planeti (27,5 cm) i stopala (36,5 cm). Najviši u istoriji bio je Robert Peršing Vadlou, iz Ilinoisa (SAD), rođen 1918, koji je prilikom poslednjeg merenja 1940. dostigao 272 cm.

* Najniži čovek, sa svega 73 cm, jeste 20-godišnji Kinez He Pingping

*Najbrži trkač je Usein Bolt (rođen 1986), sprinter sa Jamajke, koji 100 metara pređe za samo 9,58 sekundi.

* Najduže noge, čak 132 cm, ima 30-godišnja Ruskinja Svetlana Pankratova, koja sa svojih 196 cm ipak nije najviša žena na svetu: ovaj rekord je držala nedavno preminula Sendi Alen iz SAD, sa 231,7 cm.

* Najtanji struk, zahvaljujući dugogodišnjem nošenju korseta, ima 70-godišnja Keti Jung – svega 38 cm.

* Najširi struk, čak 302 cm, ima Amerikanac Volter Hadson, težak 545 kg.

* Najviše tetovaže na telu ima Laki Dajmond Rič, rođen na Novom Zelandu, koji  je istetovirao svaki delić svoga tela, pa čak i zube.

* Najviše pirsinga ima Ilejn Devidson iz Brazila: oko 2.500, od kojih 500 u području genitalija i 190 na licu.
---------------------------------------------

Najneobičnija postignuća

* Najmanji rukom pisani tekst  je delo 14-godišnjeg Indijca Akasa Gupte. Za samo sat i po on je na zrnu pirinča, bez ikakvih optičkih pomagala, ispisao 12.584 slovna znaka koristeći mastilo i jednu spajalicu za papir kojom je pridržavao zrno.

* Najveću kriglu za pivo (visine oko dva metra) napravila je jedna firma iz Kuala Lumpura u Maleziji 1985. U nju može da stane 2.796 litara piva.

* Najduža parnica u istoriji trajala je 761 godinu, a okončana je u Puni, Indija, kada je Balasaheb Patlodži Torat dobio spor koji je njegov predak započeo davne 1205. oko prava vođenja javnih skupova i prednosti na religijskim svečanostima.

* Najskuplje prodate cipele (za 165.000 dolara) bile su one „magične” crvene koje je Džudi Garland nosila u filmu „Čarobnjak iz Oza” 1939.

* Najdugotrajniji napad štucanja trajao je 70 godina, a Amerikanac Kars Ozborn je počeo da štuca 1922. godine, prvo 40, pa 20 do 25 puta u minutu.

* Najbrojniju porodicu ima bračni par Rijamundo i Žosmar Karnauba iz Brazila: čak 32 deteta.

*Najviše važećih kreditnih kartica (1.497) posedujeValter Kavano iz SAD.

*Svetski prvak u neprekidnom gledanju televizije je Sureš Joakim iz Toronta, koji je buljio u ekran 69 sati i 48 minuta bez prestanka. On je rekorder i u najdužem stajanju na jednoj nozi (76 sati i 40 minuta).

-------------------------------------------------

„Naj” zvezde filma i estrade

U Ginisovu knjigu ponekad dospeju i slavni, koji se uopšte nisu trudili da obore bilo kakav rekord. Recimo, Britni Spirs kao najtraženija osoba na Internetu, Bred Pit i Andželina Džoli kao najuspešniji glumački par, Metju Peri sa najvećim iznosom koji je dobio jedan glumac za pojavljivanje u TV emisiji (765.900 dolara u seriji „Ali Mekbil”), a Nikol Kidman sa najvećim honorarom za snimanje reklame (982.000 dolara po minutu, ili ukupno 3,71 miliona dolara za parfem „šanel 5”).

---------------------------------------------------

Rekorder nad rekorderima

Ašrita Furman iz Njujorka postavio je svetski rekord po tome što drži najveći broj Ginisovih rekorda (100). „Odmalena me je fascinirala Ginisova knjiga. Pošto nisam bio atletske građe, mislio sam da nikada neću moći da oborim neki rekord”, rekao je novinarima Furman, koji veruje da svi imaju unutrašnju snagu, ali je malo ko koristi. Pored ostalog, on je, sve u roku od jednog minuta, napravio 55 čučnjeva, pojeo 22 glavice belog luka, iseckao 14 majica i o glavu razbio 80 jaja.

-------------------------------------------------

Zastrašujuće „poslastice”

* Ken Edvards iz Londona pojeo je 36 bubašvaba za jedan minut.
* Mišel Lotito iz Grenobla u Francuskoj pojede dnevno oko 900 g metala – otuda mu i nadimak „Jedesve” (Manžetu).

* Mark Hog je tokom jedne TV emisije za 30 sekundi uspeo da proguta 94 gliste.