Имају част – диносауруси

У оквиру традиционалног издања под називом „Музејски експонати”, а поводом изложбе „Диносауруси Аргентине – џинови Патагоније” Пошта Србије емитовала је пригодну серију од две поштанске марке номинале 22 и 46 динара. Ову изложбу, која се још увек може посетити, организовао је Природњачки музеј из Београда у сарадњи са партнерима из Аргентине.

Мотиви диносауруса су почели да се јављају на поштанским маркама још шездесетих година прошлог века. Међу филателистима најпознатије је издање Пољске, са десет марака на којима су приказане разне врсте џиновских животиња. Међутим, у време постојања диносауруса, које је трајало безмало 200 милиона година, подручје Србије било је претежно под морем и највише су сачувани фосилни остаци бескичмењака попут пужева, шкољки, морских јежева и амонита. Због тога код нас нема много података о диносаурусима. Најпоузданији подаци забележени су на Старој планини, где су пронађени трагови прстију веома ситних диносауруса, чије је латинско име Theceodontosaurus, у стенама старим преко 200 милиона година. Према томе, као мотиви на маркама морали су да буду узети експонати који се не налазе у нашој земљи, супротно од принципа по којима се бирају мотиви.

Са друге стране, проћи ће вероватно доста времена до нове, сличне поставке, тако да је време издавања марака са овим мотивом одлично изабрано. На изложби је представљено 20 врста диносауруса, са око 40 експоната скелета и делова ових животиња. Приказана су и јаја диносауруса, реконструкција живота тога времена. Најатрактивнији експонати су комплетни скелети десет диносауруса, међу којима су највећи скелет биљоједа, чији је научни назив Rebbachisaurus, дужине 17 метара, и скелет крволочног месоједа Giganotosaurusa дугог 14 метара.

У Београду је премијерно приказан комплетан скелет мегараптора дужине девет метара, чија је канџа била дуга пола метра. У оквиру изложбе Природњачки музеј припремио је мини поставку „Србија у време диносауруса”. На њој су изложени примерци фосилног света који је у мезозоику – доба диносауруса, живео на територији данашње Србије.

Диносауруси су потпуно владали нашом планетом – како копном, тако и морем. При крају њиховог развоја појавила се врста која је у потпуности савладала умеће летења. Све данашње птице воде порекло од њих.

Реч диносаурус, у преводу ужасан гуштер, први пут је употребио 1841. године енглески природњак сер Ричард Овен. Диносауруси откривени у Патагонији, јужном пределу Аргентине, убрајају се међу најстарије који су икада газили земљом. Диносауруси су збрисани са лица земље пре 65 милиона година. Међутим, њихов нестанак омогућио је сисарима да заузму водеће место, а пре отприлике пет милиона година појавили су се први хоминиди.

На маркама, као и на коверти, приказани су неки од диносауруса са изложбе у Београду. Уметничку обраду марака урадила је Надежда Скочајић, графички дизајнер, а стручну сарадњу пружио је Славко Спасић, директор Природњачког музеја. Марке су штампане техником вишебојног офсета у новосадској штампарији „Форум” у шалтерским табачићима од по десет поља. На дан пуштања марака у оптицај емитован је пригодан коверат првог дана са пригодним жигом поште 11101 Београд. Такође су емитоване и две максимум карте са пригодним жигом.