Из рудника у шуму, из школе у сечу дрва

Деспотовац – Десеточлана породица Верице (49) и Драгана (51) Обрадовића из Деспотовца некако саставља крај с крајем захваљујући мукотрпном раду своје деце. Иван (21), Станко (17) и Илија (13) преко лета извлаче дрва из планине, а током године се прихватају сваког посла који им се понуди. Ћерка Стефана (18) завршила је средњу туристичку школу, повремено ради као продавачица, а скромни дом су напустили и засновали своје породице синови Стефан (25) и Обрад (20), док ћерка Марија (23) живи с вереником.

– Посао у планини је тежак, али сам се навикао, јер га радим од четрнаесте године. Сваког јутра у пет сати камионом нас возе по три сата до планине из које извлачимо дрва и пакујемо у шлепер. Кући долазимо око поноћи и само се стропоштамо у кревет – каже нам Станко Обрадовић, ђак трећег разреда средње трговачке школе, а на наш разговор се надовезује његов брат Илија:

– Током школске године, када дођемо са наставе, одлазимо да цепамо дрва за огрев по комшилуку. Пошто је мени напорно да радим секиром, тај посао углавном ради Станко, а ја пакујем дрва. Плаћају нас око пет евра по метру – каже Илија.

Обрадовићи су посебно поносни на своју Јелену (24), апсолвента Факултета ликовних уметности у Београду. Све испите је дала у року, иако је паралелно са студирањем морала да хонорарно ради како би прикупила новац за нужни ликовни прибор, јер општинска стипендија није могла да покрије и те трошкове. За добијање звања мастера потребно јој је 1.500 евра, што је за њену породицу недостижно велика сума.

Мајка Верица каже да јој се срце цепа што деца морају тако напорно да раде, што немају ни времена ни новца за дружење са вршњацима.

– Од Центра за социјални рад примамо 2.500 динара месечно. Супруг Драган ради као физички радник у руднику „Рембас“ у Ресавици, плата му је 30.000 динара, али све што заради унапред је потрошено за храну, угаљ, школски прибор и одећу за децу. Лети, када заврши трећу смену, не долази кући да одспава, већ са синовима креће у планину, да заједно извлаче дрва из шуме. Не знам колико ће тако издржати, јер се дешава да узастопно не спава по три-четири ноћи – забринута је Верица, која је, осим сталних обавеза, задужена и за вођење оскудних кућних финансија. Каже, и поред свег труда, ретко када успевају да нешто уштеде. Претпрошле године им је то некако пошло за руком, тада су купили веш-машину, да Верица барем не мора да пере на руке. Лане су све што су уштедели морали да потроше на Драганово лечење, јер је два пута био у болници.

Пошто је дуг за електричну енергију достигао 150.000 динара, Обрадовићима је искључена струја. Да би деца могла да уче, они су се каблом прикључили на кућу Драгановог брата Милета, који сада дугује 80.000 динара, па постоји могућност да обе породице остану у мраку. Обрадовићи стрепе да им не искључе и воду, јер дуг премашује 100.000 динара.