Барак Обама постаје ратни председник

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 30. новембра – Обама ће се сутра увече (уторак) обратити питомцима Вест Поинта (најстарије америчке војне академије, основане 1802), али и целој нацији јер ће том приликом обелоданити своју нову стратегију за Авганистан. Његов говор је већ припремљен – а кроз уобичајени метод „дојава” одабраним новинама и новинарима, за његов садржај се у последња два дана припрема и америчка јавност.

Према тим анонимним изворима из председниковог окружења, Обама је (углавном) прихватио захтеве својих генерала и одобриће ескалацију ратних напора у Авганистану слањем најмање 30.000 нових војника, поврх 60.000 који су већ тамо. Тиме ће, пошто је на самом почетку мандата тамо послао 21.000 војника, рат који је наследио „усвојити” и сам постати „ратни председник”.

Обама ће, како се предочава, у Вест Поинту бити сасвим конкретан у (ре)дефинисању ратног циља и ратног успеха, то јест прецизирања услова за повлачење америчког (и НАТО) контингента из рата који ће у анале дотле ући као најдуже војевање у историји САД. Интервенција у Авганистану почела је 7. октобра 2001, месец дана после терористичког напада Ал Каиде на Америку и првобитни циљ му је био да се ухвати или убије Осама бин Ладен, организатор те спектакуларне диверзије.

Али док ће јасно образложити разлоге за слање нових трупа, не очекује се да њихов повратак баш прецизно временски одреди, бар не на начин како је то орочио у Ираку, одакле ће се главнина борбених јединица евакуисати до следећег августа, а сви комплетно до краја 2011.

О детаљима Обаминог плана већ су, како износи „Њујорк тајмс”, обавештени сви савезници.

Такође се предочава и да је послат „јак сигнал” главном партнеру у региону, Пакистану, да неће бити занемарен, нити да ће Авганистан после америчког повлачења (у не баш блиској будућности) постати сфера утицаја Индије. Пакистанска улога је иначе важна и политички деликатна пре свега због чињенице да су Бин Ладен и његов штаб на његовој територији, у тешко приступачном пограничном региону, где је домашај власти био слаб и у најнормалнијим временима.

Према „Вашингтон посту”, Исламабаду је већ понуђена верзија „проширеног стратешког партнерства” које подразумева и свестранију економску сарадњу, али уз несвакидашње оштра упозорења да манипулисање са побуњеничким групама ради остваривања (спољно)политичких циљева „не може да се настави”.

Једно од полазишта Обамине стратегије јесте да се у Авганистану не може успети без Пакистана, уз уверење да су амерички улог и интереси већи у Исламабаду негу у Кабулу. Пакистан је иначе уточиште за пет терористичких група: поред Ал Каиде, тамо су и базе авганистанских талибана, Хакани мреже, Лашкар-е-таибе (која је организатор прошлогодишњег напада на Мумбај) и пакистански талибани. Верује се да неки од ових екстремиста имају дискретну заштиту дела пакистанске војне обавештајне службе (ИСИ), која је својевремено била спонзор настајања талибанског покрета.

Очекује се да Обама у Вест Поинту изнесе и шта је домаћи задатак авганистанске владе са председником Хамидом Карзаијем на челу, који је управо започео свог други мандат после контроверзне изборне победе. Од ње ће се тражити да пре свега обузда корупцију у својим редовима, више се посвети домаћим безбедносним снагама и развоју земље, која је једна од најсиромашнијих на свету.

Уочи сутрашњег говора Обаме запажено је и објављивање извештаја Сенатског комитета за спољнополитичке односе у којем се констатује да су америчке трупе у децембру 2001. пропустиле прилику да ухвате или ликвидирају Осаму бин Ладена који је био сатеран у планинама Тора Бора, што је могло да промени и ток авганистанског рата.

Овај извештај је обелодањен на захтев сенатора Џона Керија, демократе, који има све истакнутију спољнополитичку улогу откако је Обама у Белој кући, и процењује се да је мотив за то жеља да се главна кривица за тако дуг ратни ангажман у Авганистану свали на претходну администрацију Џорџа Буша.

Обама је свакако пред одлуком која ће у великој мери обележити његово председниковање. Шта год да сутра каже добиће и аплаузе и звиждуке. Ово последње је већ почело – у отвореном писму које је у оптицају на Интернету, познати режисер (и политички либерал) Мајкл Мор поручује Обами да ескалацијом попушта пред војним естаблишментом и да ће разочарати све оне који га воле. Нуди му телефонски број Михаила Горбачова (јер је Џингис-канов негде загубио) који може да му опише своје искуство у „гробници империја” и тражи да „одустане од неразумне идеје да људи са пушкама могу да реорганизују нацију која никад није функционисала као нација”.