Barak Obama postaje ratni predsednik

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 30. novembra – Obama će se sutra uveče (utorak) obratiti pitomcima Vest Pointa (najstarije američke vojne akademije, osnovane 1802), ali i celoj naciji jer će tom prilikom obelodaniti svoju novu strategiju za Avganistan. Njegov govor je već pripremljen – a kroz uobičajeni metod „dojava” odabranim novinama i novinarima, za njegov sadržaj se u poslednja dva dana priprema i američka javnost.

Prema tim anonimnim izvorima iz predsednikovog okruženja, Obama je (uglavnom) prihvatio zahteve svojih generala i odobriće eskalaciju ratnih napora u Avganistanu slanjem najmanje 30.000 novih vojnika, povrh 60.000 koji su već tamo. Time će, pošto je na samom početku mandata tamo poslao 21.000 vojnika, rat koji je nasledio „usvojiti” i sam postati „ratni predsednik”.

Obama će, kako se predočava, u Vest Pointu biti sasvim konkretan u (re)definisanju ratnog cilja i ratnog uspeha, to jest preciziranja uslova za povlačenje američkog (i NATO) kontingenta iz rata koji će u anale dotle ući kao najduže vojevanje u istoriji SAD. Intervencija u Avganistanu počela je 7. oktobra 2001, mesec dana posle terorističkog napada Al Kaide na Ameriku i prvobitni cilj mu je bio da se uhvati ili ubije Osama bin Laden, organizator te spektakularne diverzije.

Ali dok će jasno obrazložiti razloge za slanje novih trupa, ne očekuje se da njihov povratak baš precizno vremenski odredi, bar ne na način kako je to oročio u Iraku, odakle će se glavnina borbenih jedinica evakuisati do sledećeg avgusta, a svi kompletno do kraja 2011.

O detaljima Obaminog plana već su, kako iznosi „Njujork tajms”, obavešteni svi saveznici.

Takođe se predočava i da je poslat „jak signal” glavnom partneru u regionu, Pakistanu, da neće biti zanemaren, niti da će Avganistan posle američkog povlačenja (u ne baš bliskoj budućnosti) postati sfera uticaja Indije. Pakistanska uloga je inače važna i politički delikatna pre svega zbog činjenice da su Bin Laden i njegov štab na njegovoj teritoriji, u teško pristupačnom pograničnom regionu, gde je domašaj vlasti bio slab i u najnormalnijim vremenima.

Prema „Vašington postu”, Islamabadu je već ponuđena verzija „proširenog strateškog partnerstva” koje podrazumeva i svestraniju ekonomsku saradnju, ali uz nesvakidašnje oštra upozorenja da manipulisanje sa pobunjeničkim grupama radi ostvarivanja (spoljno)političkih ciljeva „ne može da se nastavi”.

Jedno od polazišta Obamine strategije jeste da se u Avganistanu ne može uspeti bez Pakistana, uz uverenje da su američki ulog i interesi veći u Islamabadu negu u Kabulu. Pakistan je inače utočište za pet terorističkih grupa: pored Al Kaide, tamo su i baze avganistanskih talibana, Hakani mreže, Laškar-e-taibe (koja je organizator prošlogodišnjeg napada na Mumbaj) i pakistanski talibani. Veruje se da neki od ovih ekstremista imaju diskretnu zaštitu dela pakistanske vojne obaveštajne službe (ISI), koja je svojevremeno bila sponzor nastajanja talibanskog pokreta.

Očekuje se da Obama u Vest Pointu iznese i šta je domaći zadatak avganistanske vlade sa predsednikom Hamidom Karzaijem na čelu, koji je upravo započeo svog drugi mandat posle kontroverzne izborne pobede. Od nje će se tražiti da pre svega obuzda korupciju u svojim redovima, više se posveti domaćim bezbednosnim snagama i razvoju zemlje, koja je jedna od najsiromašnijih na svetu.

Uoči sutrašnjeg govora Obame zapaženo je i objavljivanje izveštaja Senatskog komiteta za spoljnopolitičke odnose u kojem se konstatuje da su američke trupe u decembru 2001. propustile priliku da uhvate ili likvidiraju Osamu bin Ladena koji je bio sateran u planinama Tora Bora, što je moglo da promeni i tok avganistanskog rata.

Ovaj izveštaj je obelodanjen na zahtev senatora Džona Kerija, demokrate, koji ima sve istaknutiju spoljnopolitičku ulogu otkako je Obama u Beloj kući, i procenjuje se da je motiv za to želja da se glavna krivica za tako dug ratni angažman u Avganistanu svali na prethodnu administraciju Džordža Buša.

Obama je svakako pred odlukom koja će u velikoj meri obeležiti njegovo predsednikovanje. Šta god da sutra kaže dobiće i aplauze i zvižduke. Ovo poslednje je već počelo – u otvorenom pismu koje je u opticaju na Internetu, poznati režiser (i politički liberal) Majkl Mor poručuje Obami da eskalacijom popušta pred vojnim establišmentom i da će razočarati sve one koji ga vole. Nudi mu telefonski broj Mihaila Gorbačova (jer je Džingis-kanov negde zagubio) koji može da mu opiše svoje iskustvo u „grobnici imperija” i traži da „odustane od nerazumne ideje da ljudi sa puškama mogu da reorganizuju naciju koja nikad nije funkcionisala kao nacija”.