ЕУ добија дипломатију

Свечаношћу у главном граду Португалије синоћ су европски лидери прославили ступање на снагу Лисабонског уговора, којим се реформишу европске институције и омогућава ефикасније функционисање Европске уније као и њено даље проширење. Иако славље није прошло без европске химне из Бетовенове 9. симфоније, као и плаве заставе са 12 жутих звездица, ова два вишедеценијска симбола Европске уније нису „Лисабоном” утврђени и као званични симболи ЕУ, будући да су лидери Велике Британије и Пољске у току преговора инсистирали да се из уговора уклони све што би симболизовало формирање „супердржаве”, односно својеврсне свеевропске државе.

Међутим, „Лисабон” садржи многе елементе из одбаченог Устава ЕУ па ће ЕУ добити многе одлике које иначе имају националне државе. Наиме, Шведска је последња држава која председава ЕУ са мандатом од шест месеци, јер ће од сада на челу Савета ЕУ бити председник са мандатом од две и по године. Херман ван Ромпај је својеврсни европски Џорџ Вашингтон, будући да ће његово председавање ЕУ бар на известан начин одржавати јединственост у креирању спољне политике, коју ће реализовати баронеса Кетрин Ештон на месту високог представника за спољну и безбедносну политику.

Међутим, њен посао ће бити другачији и утицајнији од њеног претходника Хавијера Солане, јер ће она руководити и обимном дипломатском службом ЕУ од око 3.000 људи, која ће тек бити формирана. Иако званично неће имати ту титулу, Баронеса Ештон ће бити шеф дипломатије ЕУ, Европска служба за спољне послове ће разматрати спољнополитичке односе, покретати пројекте за унапређење система одбране и безбедности, попут мировних мисија у Босни и на Косову, и спроводити сличне акције у Грузији и Авганистану. Додуше, свака спољнополитичка иницијатива подразумеваће договор држава чланица ЕУ.

Кристоф Мелерс са Универзитета „Хумболт” у Берлину каже да „супердржава” није категорија која одговара Европској унији.

„Унија је велика бирократија под утицајем чланица. То је творевина која не одговара многим демократским стандардима на које смо навикли код националних држава. Али она и јесте нешто друго у односу на националну државу”, рекао је Мелерс за „Дојче веле”.

Упркос томе што су евроскептици истицали да „Лисабоном” ЕУ постаје више централизована, аналитичари наводе да овом реформом већу власт у креирању политике добијају Европски парламент и национални парламенти у којима седе изабрани представници свих грађана.

„Лисабоном” се одређује да ће у Европском парламенту седети 751 уместо досадашњих 736 посланика, при чему ова институција добија право гласа у низу области, као што су правосудна и полицијска сарадња у борби против криминала, легална миграција, службе од општег економског интереса, структурални фондови, заштита приватних података или права интелектуалне својине. Осим тога, пристанак парламентараца биће неопходан и за усвајање дугорочног, седмогодишњег буџета ЕУ, а имаће и извесна овлашћења и у усвајању годишњих буџета.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо оценио је да нови споразум ставља грађане у седиште европског пројекта, истичући да је „одушевљен због чињенице да је добијен уговор који им омогућава да делује и који доноси стабилност потребну за превазилажење проблема који су значајни за грађане”.

Једном од кључних одредби Лисабонског уговора предвиђа се укидање права вета држава чланица у читавом низу важних области, попут безбедности извора енергије, борбе против климатских промена и издвајања хитне помоћи, док је консензус и даље неопходан у одлучивању о спољној политици, одбрани, пореским стопама и социјалној заштити.

Н. Радичевић

---------------------------------------------------------------

„Лисабон” није ступио на снагу једино у Пољској

Варшава – Лисабонски споразум о реформи европских институција ступио је на снагу 1. децембра у свим земљама Европске уније осим у Пољској, и то због аљкавости бирократа пошто још није објављен у службеном гласнику. „Биће објављен у ’Дневнику закона’, најкасније за неколико дана, а можда је то и питање сати”, рекао је јуче ујутру премијер Доналд Туск и додао да Лисабонски споразум обавезује иако још није објављен, јер су га усвојила оба дома пољског парламента, а јесенас после поновљеног ирског референдума ратификовао га је и председник Лех Качињски. Међутим, стручњаци за уставно право имају другачије мишљење јер и међународни уговори попут Лисабонског споразума у Пољској ступају на снагу на дан када су објављени у службеном листу, као и сви остали закони.

„Молим вас, не плашите се, Лисабонски споразум биће објављен наредних дана. Министарство спољних послова објаснило ми је да је требало исправити неке грешке чисто формалне природе у тексту који су нам послали Италијани”, рекао је премијер пољској телевизији ТВН-24.

Бета