EU dobija diplomatiju

Svečanošću u glavnom gradu Portugalije sinoć su evropski lideri proslavili stupanje na snagu Lisabonskog ugovora, kojim se reformišu evropske institucije i omogućava efikasnije funkcionisanje Evropske unije kao i njeno dalje proširenje. Iako slavlje nije prošlo bez evropske himne iz Betovenove 9. simfonije, kao i plave zastave sa 12 žutih zvezdica, ova dva višedecenijska simbola Evropske unije nisu „Lisabonom” utvrđeni i kao zvanični simboli EU, budući da su lideri Velike Britanije i Poljske u toku pregovora insistirali da se iz ugovora ukloni sve što bi simbolizovalo formiranje „superdržave”, odnosno svojevrsne sveevropske države.

Međutim, „Lisabon” sadrži mnoge elemente iz odbačenog Ustava EU pa će EU dobiti mnoge odlike koje inače imaju nacionalne države. Naime, Švedska je poslednja država koja predsedava EU sa mandatom od šest meseci, jer će od sada na čelu Saveta EU biti predsednik sa mandatom od dve i po godine. Herman van Rompaj je svojevrsni evropski Džordž Vašington, budući da će njegovo predsedavanje EU bar na izvestan način održavati jedinstvenost u kreiranju spoljne politike, koju će realizovati baronesa Ketrin Ešton na mestu visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku.

Međutim, njen posao će biti drugačiji i uticajniji od njenog prethodnika Havijera Solane, jer će ona rukovoditi i obimnom diplomatskom službom EU od oko 3.000 ljudi, koja će tek biti formirana. Iako zvanično neće imati tu titulu, Baronesa Ešton će biti šef diplomatije EU, Evropska služba za spoljne poslove će razmatrati spoljnopolitičke odnose, pokretati projekte za unapređenje sistema odbrane i bezbednosti, poput mirovnih misija u Bosni i na Kosovu, i sprovoditi slične akcije u Gruziji i Avganistanu. Doduše, svaka spoljnopolitička inicijativa podrazumevaće dogovor država članica EU.

Kristof Melers sa Univerziteta „Humbolt” u Berlinu kaže da „superdržava” nije kategorija koja odgovara Evropskoj uniji.

„Unija je velika birokratija pod uticajem članica. To je tvorevina koja ne odgovara mnogim demokratskim standardima na koje smo navikli kod nacionalnih država. Ali ona i jeste nešto drugo u odnosu na nacionalnu državu”, rekao je Melers za „Dojče vele”.

Uprkos tome što su evroskeptici isticali da „Lisabonom” EU postaje više centralizovana, analitičari navode da ovom reformom veću vlast u kreiranju politike dobijaju Evropski parlament i nacionalni parlamenti u kojima sede izabrani predstavnici svih građana.

„Lisabonom” se određuje da će u Evropskom parlamentu sedeti 751 umesto dosadašnjih 736 poslanika, pri čemu ova institucija dobija pravo glasa u nizu oblasti, kao što su pravosudna i policijska saradnja u borbi protiv kriminala, legalna migracija, službe od opšteg ekonomskog interesa, strukturalni fondovi, zaštita privatnih podataka ili prava intelektualne svojine. Osim toga, pristanak parlamentaraca biće neophodan i za usvajanje dugoročnog, sedmogodišnjeg budžeta EU, a imaće i izvesna ovlašćenja i u usvajanju godišnjih budžeta.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ocenio je da novi sporazum stavlja građane u sedište evropskog projekta, ističući da je „oduševljen zbog činjenice da je dobijen ugovor koji im omogućava da deluje i koji donosi stabilnost potrebnu za prevazilaženje problema koji su značajni za građane”.

Jednom od ključnih odredbi Lisabonskog ugovora predviđa se ukidanje prava veta država članica u čitavom nizu važnih oblasti, poput bezbednosti izvora energije, borbe protiv klimatskih promena i izdvajanja hitne pomoći, dok je konsenzus i dalje neophodan u odlučivanju o spoljnoj politici, odbrani, poreskim stopama i socijalnoj zaštiti.

N. Radičević

---------------------------------------------------------------

„Lisabon” nije stupio na snagu jedino u Poljskoj

Varšava – Lisabonski sporazum o reformi evropskih institucija stupio je na snagu 1. decembra u svim zemljama Evropske unije osim u Poljskoj, i to zbog aljkavosti birokrata pošto još nije objavljen u službenom glasniku. „Biće objavljen u ’Dnevniku zakona’, najkasnije za nekoliko dana, a možda je to i pitanje sati”, rekao je juče ujutru premijer Donald Tusk i dodao da Lisabonski sporazum obavezuje iako još nije objavljen, jer su ga usvojila oba doma poljskog parlamenta, a jesenas posle ponovljenog irskog referenduma ratifikovao ga je i predsednik Leh Kačinjski. Međutim, stručnjaci za ustavno pravo imaju drugačije mišljenje jer i međunarodni ugovori poput Lisabonskog sporazuma u Poljskoj stupaju na snagu na dan kada su objavljeni u službenom listu, kao i svi ostali zakoni.

„Molim vas, ne plašite se, Lisabonski sporazum biće objavljen narednih dana. Ministarstvo spoljnih poslova objasnilo mi je da je trebalo ispraviti neke greške čisto formalne prirode u tekstu koji su nam poslali Italijani”, rekao je premijer poljskoj televiziji TVN-24.

Beta