ЕУ не може игнорисати позитиван Брамерцов извештај

Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц у свом најновијем извештају намењеном Савету безбедности јасно говори о задовољству са садашњим стањем сарадње што, према речима председника Словачке Ивана Гашпаровича, представља позитиван развој који ЕУ не може игнорисати. Први човек Словачке Републике, који данас долази у званичну посету Београду, за „Политику” каже да се нада да ће Привремени трговински споразум и ратификациони процес Споразума о стабилизацији и придруживању ускоро бити одблокирани, и то већ у децембру на састанку Савета министара спољних послова ЕУ.

Према оцени Гашпаровича, који важи за „архитекту нове словачке државе” јер је писао њен устав, темпо приближавања ка ЕУ је првенствено у рукама Србије и зависи од брзине и доследности којима буду испуњавани услови и критеријуми придруживања. „Убеђен сам да Србији припада истакнуто место међу потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ. Словачка је спремна да подели са Србијом знање из процеса придруживања као и искуство из функционисања у европским структурама”, каже председник Словачке.

Да ли сматрате да је мудро за Србију да поднесе захтев за статус кандидата за чланство у ЕУ у децембру у ситуацији у којој су ССП и Прелазни споразум „замрзнути”? Да ли постоји шанса да рано поднесена апликација заврши на дуже време у некој фиоци у Бриселу?

Разумемо интерес Србије да што пре преда захтев за чланство у ЕУ. С друге стране, кад се разматра погодан тренутак за овај корак, веома важно је проценити расположење у ЕУ. Наша препорука је – направити овај корак у тренутку када буде сигуран позитиван одговор земаља чланица ЕУ.

Који ће бити аргументи Словачке у процесу процене легалности проглашења независности Космета?

Словачка република није признала једнострано проглашену независност Косова, с обзиром на то да је до тога дошло без договора са српском страном и уз кршење принципа међународног права. Убеђен сам да ће и Међународни суд правде у Хагу изнети мишљење које ће потврдити важност кључних принципа међународног права. Словачка Република је одлучила да у Хагу изнесе своју позицију о питању израде саветодавног мишљења Међународног суда правде. Потпуно разумемо скепсу и фрустрацију Београда над ставом према решењу питања Косова после начина како је била донета одлука о распоређивању Еулекса. Словачка подржава одржање разговора о плану УН од шест тачака. При томе верујемо да ће се успешно створити комуникациони канал који ће допринети проналажењу решења практичних питања живота на Косову.

Да ли постоји шанса да Братислава у одређеним околностима промени своје мишљење о независности Косова и Метохије?

Наша позиција се ослања на поштовање принципа међународног права. Ако буду ти принципи испуњени, а дође до договора између Приштине и Београда, онда не видим разлог зашто не би смо могли да променимо наш садашњи став.

Упркос актуелној кризи, како оцењујете пет година словачког чланства у ЕУ и НАТО-у?

Улазак Словачке Републике у ЕУ и НАТО оцењујем после пет година као високо позитиван чин. Убеђен сам да је тиме порастао, не само међународни кредибилитет Словачке, већ се повећао и животни стандард грађана. Порастао је прилив страних инвестиција, наша економија се убрзала и проширила су се и тржишта за пласирање наше робе и услуга. Осим тога, после недавног уласка у шенгенски простор и еврозону, Словачка је постала пуноправни члан ЕУ и њени грађани могу користити све погодности чланства. Можемо слободно да путујемо, студирамо и радимо. Сигурно је ова интеграција донела и неке непогодности и ограничења, с обзиром на то да се, на пример, неким инструментима политике и економије управља централно из Брисела. Али, ако смо се већ једном одлучили за улазак у ЕУ, морамо да испуњавамо и своје обавезе. По новом истраживању Евробарометра, чланство у ЕУ сматра добрим чак 66 одсто Словака, а чак 80 одсто осећа из овог чланства и погодности.

Док поједини аналитичари кажу да сте евроскептик јер често критикујете економске реформе у својој земљи које су окренуте ЕУ, Ви себе описујете као еврореалисту. Шта под тим подразумевате?

(/slika2)Не знам према чему би аналитичари требало да ме означавају као евроскептика. Никад се нисам супротставио реформама као таквим, већ неким конкретним непромишљеним корацима бивше владе која је применила реформе без анализе последица за грађанство. Оштро сам критиковао пре свега реформу здравља и неке кораке у социјалној области. Потпуно сам свестан да без остварења реформи, пре свега у области привреде и пореског система, не бисмо нашу економију покренули и држали корак са развијеним светом. Из тог разлога сам пре еврореалиста него евроскептик. Убеђен сам да би национални парламенти, упркос постојања у јединственој Европи, требало да очувају свој „аутономан” положај према Европском парламенту. Као проблематично сматрам да ЕУ, после прихватања Лисабонског уговора, почиње да функционише на основу изузетака које су изнудили неке земље чланице. То ствара одређен преседан за додељивање могућих следећих изузетака.

На основу искуства Словачке која је од 2002. године позната као „тигар са Татра”, које реформе бисте препоручили Србији да би развила економију?

У првом реду потребно је да се савлада приватизација, како би се избегле грешке које су се почетком деведесетих година десиле код нас. Морали смо да променимо цео правни систем, систем пореза и дажбина и да оздравимо финансијски и банкарски сектор. Како бисмо учинили нашу предузетничку средину још атрактивнијом и за иностране инвеститоре, увели смо порез од 19 одсто. Ове мере коначно су донеле жељени ефекат и раст словачке економије се убрзао чак на невероватна 10,4 одсто у 2007. години. Нажалост, глобална економска криза није мимоишла ни нас и у овој години имамо пад економије више од пет одсто. Радује ме што су неке мере владе усмерене против кризе већ постале учинковите и економија се постепено буди. За следећу годину прогнозе предвиђају поновни раст за више од два одсто. Верујем да ће и Србији успети да покрене економију и ми смо спремни да поделимо са вама наша искуства у вези са њеном трансформацијом.

Да ли постоји простор да побољшање економске сарадње Србије и Словачке?

У економији и трговинској размени међу нашим земљама постоје огромни неискоришћени потенцијали. Надам се да ће и мој долазак у Београд са делегацијом предузетника из Словачке трговинске и индустријске коморе допринети продубљењу трговинске сарадње и расту инвестиција. Наша трговинска размена порасла је прошлих десет година готово 20 пута. У 2008. наш узајамни трговински промет прешао је 612 милиона долара. Упркос томе, нажалост, Србија заузима у спољној трговини Словачке у извозу 25. место, а у увозу 45. место, шта је, по мом мишљењу, веома мало. Једним од кључних момената интензивирања узајамне трговинске размене сматрамо чланство Србије у Светској трговинској организацији. Зато смо и даље спремни да подржавамо напор Србије да уђе у ову организацију. При томе бисмо желели да повећамо и целокупан ниво спољних директних инвестиција Словачке у Србији, где се код вас налазимо на 17. месту међу инвеститорима.

Ненад Радичевић

-----------------------------------------------------

Словачка мањина лојална Србији

Драго ми је да су Словаци који живе у Србији успели да до дана данашњег очувају свој матерњи језик, традицију и културу, каже председник Гашпарович и додаје да, са друге стране, мора да констатује да су Словаци истовремено и лојални грађани Србије.

„Убеђен сам да би усвајање новог закона о националним саветима националних мањина у Србији омогућило даљи развој словачке националне мањине. Лично сам се неколико пута сусрео са нашим земљацима из Србије, и у Војводини и код нас у Словачкој. Веома ме је обрадовало како сами Срби доживљавају своје суграђане словачке националности”, каже председник Словачке.