EU ne može ignorisati pozitivan Bramercov izveštaj

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc u svom najnovijem izveštaju namenjenom Savetu bezbednosti jasno govori o zadovoljstvu sa sadašnjim stanjem saradnje što, prema rečima predsednika Slovačke Ivana Gašparoviča, predstavlja pozitivan razvoj koji EU ne može ignorisati. Prvi čovek Slovačke Republike, koji danas dolazi u zvaničnu posetu Beogradu, za „Politiku” kaže da se nada da će Privremeni trgovinski sporazum i ratifikacioni proces Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju uskoro biti odblokirani, i to već u decembru na sastanku Saveta ministara spoljnih poslova EU.

Prema oceni Gašparoviča, koji važi za „arhitektu nove slovačke države” jer je pisao njen ustav, tempo približavanja ka EU je prvenstveno u rukama Srbije i zavisi od brzine i doslednosti kojima budu ispunjavani uslovi i kriterijumi pridruživanja. „Ubeđen sam da Srbiji pripada istaknuto mesto među potencijalnim kandidatima za članstvo u EU. Slovačka je spremna da podeli sa Srbijom znanje iz procesa pridruživanja kao i iskustvo iz funkcionisanja u evropskim strukturama”, kaže predsednik Slovačke.

Da li smatrate da je mudro za Srbiju da podnese zahtev za status kandidata za članstvo u EU u decembru u situaciji u kojoj su SSP i Prelazni sporazum „zamrznuti”? Da li postoji šansa da rano podnesena aplikacija završi na duže vreme u nekoj fioci u Briselu?

Razumemo interes Srbije da što pre preda zahtev za članstvo u EU. S druge strane, kad se razmatra pogodan trenutak za ovaj korak, veoma važno je proceniti raspoloženje u EU. Naša preporuka je – napraviti ovaj korak u trenutku kada bude siguran pozitivan odgovor zemalja članica EU.

Koji će biti argumenti Slovačke u procesu procene legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosmeta?

Slovačka republika nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, s obzirom na to da je do toga došlo bez dogovora sa srpskom stranom i uz kršenje principa međunarodnog prava. Ubeđen sam da će i Međunarodni sud pravde u Hagu izneti mišljenje koje će potvrditi važnost ključnih principa međunarodnog prava. Slovačka Republika je odlučila da u Hagu iznese svoju poziciju o pitanju izrade savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde. Potpuno razumemo skepsu i frustraciju Beograda nad stavom prema rešenju pitanja Kosova posle načina kako je bila doneta odluka o raspoređivanju Euleksa. Slovačka podržava održanje razgovora o planu UN od šest tačaka. Pri tome verujemo da će se uspešno stvoriti komunikacioni kanal koji će doprineti pronalaženju rešenja praktičnih pitanja života na Kosovu.

Da li postoji šansa da Bratislava u određenim okolnostima promeni svoje mišljenje o nezavisnosti Kosova i Metohije?

Naša pozicija se oslanja na poštovanje principa međunarodnog prava. Ako budu ti principi ispunjeni, a dođe do dogovora između Prištine i Beograda, onda ne vidim razlog zašto ne bi smo mogli da promenimo naš sadašnji stav.

Uprkos aktuelnoj krizi, kako ocenjujete pet godina slovačkog članstva u EU i NATO-u?

Ulazak Slovačke Republike u EU i NATO ocenjujem posle pet godina kao visoko pozitivan čin. Ubeđen sam da je time porastao, ne samo međunarodni kredibilitet Slovačke, već se povećao i životni standard građana. Porastao je priliv stranih investicija, naša ekonomija se ubrzala i proširila su se i tržišta za plasiranje naše robe i usluga. Osim toga, posle nedavnog ulaska u šengenski prostor i evrozonu, Slovačka je postala punopravni član EU i njeni građani mogu koristiti sve pogodnosti članstva. Možemo slobodno da putujemo, studiramo i radimo. Sigurno je ova integracija donela i neke nepogodnosti i ograničenja, s obzirom na to da se, na primer, nekim instrumentima politike i ekonomije upravlja centralno iz Brisela. Ali, ako smo se već jednom odlučili za ulazak u EU, moramo da ispunjavamo i svoje obaveze. Po novom istraživanju Evrobarometra, članstvo u EU smatra dobrim čak 66 odsto Slovaka, a čak 80 odsto oseća iz ovog članstva i pogodnosti.

Dok pojedini analitičari kažu da ste evroskeptik jer često kritikujete ekonomske reforme u svojoj zemlji koje su okrenute EU, Vi sebe opisujete kao evrorealistu. Šta pod tim podrazumevate?

(/slika2)Ne znam prema čemu bi analitičari trebalo da me označavaju kao evroskeptika. Nikad se nisam suprotstavio reformama kao takvim, već nekim konkretnim nepromišljenim koracima bivše vlade koja je primenila reforme bez analize posledica za građanstvo. Oštro sam kritikovao pre svega reformu zdravlja i neke korake u socijalnoj oblasti. Potpuno sam svestan da bez ostvarenja reformi, pre svega u oblasti privrede i poreskog sistema, ne bismo našu ekonomiju pokrenuli i držali korak sa razvijenim svetom. Iz tog razloga sam pre evrorealista nego evroskeptik. Ubeđen sam da bi nacionalni parlamenti, uprkos postojanja u jedinstvenoj Evropi, trebalo da očuvaju svoj „autonoman” položaj prema Evropskom parlamentu. Kao problematično smatram da EU, posle prihvatanja Lisabonskog ugovora, počinje da funkcioniše na osnovu izuzetaka koje su iznudili neke zemlje članice. To stvara određen presedan za dodeljivanje mogućih sledećih izuzetaka.

Na osnovu iskustva Slovačke koja je od 2002. godine poznata kao „tigar sa Tatra”, koje reforme biste preporučili Srbiji da bi razvila ekonomiju?

U prvom redu potrebno je da se savlada privatizacija, kako bi se izbegle greške koje su se početkom devedesetih godina desile kod nas. Morali smo da promenimo ceo pravni sistem, sistem poreza i dažbina i da ozdravimo finansijski i bankarski sektor. Kako bismo učinili našu preduzetničku sredinu još atraktivnijom i za inostrane investitore, uveli smo porez od 19 odsto. Ove mere konačno su donele željeni efekat i rast slovačke ekonomije se ubrzao čak na neverovatna 10,4 odsto u 2007. godini. Nažalost, globalna ekonomska kriza nije mimoišla ni nas i u ovoj godini imamo pad ekonomije više od pet odsto. Raduje me što su neke mere vlade usmerene protiv krize već postale učinkovite i ekonomija se postepeno budi. Za sledeću godinu prognoze predviđaju ponovni rast za više od dva odsto. Verujem da će i Srbiji uspeti da pokrene ekonomiju i mi smo spremni da podelimo sa vama naša iskustva u vezi sa njenom transformacijom.

Da li postoji prostor da poboljšanje ekonomske saradnje Srbije i Slovačke?

U ekonomiji i trgovinskoj razmeni među našim zemljama postoje ogromni neiskorišćeni potencijali. Nadam se da će i moj dolazak u Beograd sa delegacijom preduzetnika iz Slovačke trgovinske i industrijske komore doprineti produbljenju trgovinske saradnje i rastu investicija. Naša trgovinska razmena porasla je prošlih deset godina gotovo 20 puta. U 2008. naš uzajamni trgovinski promet prešao je 612 miliona dolara. Uprkos tome, nažalost, Srbija zauzima u spoljnoj trgovini Slovačke u izvozu 25. mesto, a u uvozu 45. mesto, šta je, po mom mišljenju, veoma malo. Jednim od ključnih momenata intenziviranja uzajamne trgovinske razmene smatramo članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Zato smo i dalje spremni da podržavamo napor Srbije da uđe u ovu organizaciju. Pri tome bismo želeli da povećamo i celokupan nivo spoljnih direktnih investicija Slovačke u Srbiji, gde se kod vas nalazimo na 17. mestu među investitorima.

Nenad Radičević

-----------------------------------------------------

Slovačka manjina lojalna Srbiji

Drago mi je da su Slovaci koji žive u Srbiji uspeli da do dana današnjeg očuvaju svoj maternji jezik, tradiciju i kulturu, kaže predsednik Gašparovič i dodaje da, sa druge strane, mora da konstatuje da su Slovaci istovremeno i lojalni građani Srbije.

„Ubeđen sam da bi usvajanje novog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u Srbiji omogućilo dalji razvoj slovačke nacionalne manjine. Lično sam se nekoliko puta susreo sa našim zemljacima iz Srbije, i u Vojvodini i kod nas u Slovačkoj. Veoma me je obradovalo kako sami Srbi doživljavaju svoje sugrađane slovačke nacionalnosti”, kaže predsednik Slovačke.