Без панталона, молим

Парижани су били шокирани. Једна необична жена по имену Амантин Орор Лусил Дипен облачила се и понашала као мушкарац. Носила је мушка одела, цилиндар, пушила. Била је то прва половина деветнаестог века, а та необична дама за коју је љубав била синоним живота, магични кључић који решава све проблеме, у јавности је била познатија као Жорж Санд, француска књижевница и интимна пријатељица Алфреда де Мусеа, Фредерика Шопена…

Њен начин живота и, за оно време, крајње скандалозно понашање, још су необичнији јер је пркосила не само нормама свога времена већ и постојећим законима.

Четири године пре него што је Орор рођена, у Паризу је донесен закон којим се женама забрањује ношење панталона. Закон који женама не допушта да се одевају као мушкарци, искључиво због ношења панталона, у Паризу је први пут уведен давне 1800. године, а донео га је тадашњи шеф полиције. Тај закон је, током наредна два века, у неколико наврата преживео покушаје да буде избрисан, али је за дивно чудо још на снази. О овоме пише Евелин Пизије, професор права, у својој књизи „LeDroitdesFemmes” („Права жена”).

У спорном закону се наводи како се свака Парижанка која жели да се облачити као мушкарац мора пријавити у главну полицијску станицу, где ће добити дозволу за такво понашање. Године 1892. закон је мало ублажен захваљујући амандману који је допустио ношење панталона „док год жене држе узде коња”. Године 1909. закон је опет ублажен, одредбом којом се женама допушта ношење панталона ако „возе бицикл или га гурају са стране”. Наравно, ово није сметало једној другој великој француској дами, икони француске и светске моде, славној Коко Шанел да жене и званично одене у – панталоне. Габријела Коко Шанел, која је током Првог светског рата, једно време, била медицинска сестра, свет моде је обогатила сада већ чувеном малом црном хаљином, кардиган јакном и широм света познатим „шанел пет” парфемом. Жене је ослободила стега корсета, а у моду је унела дух модних детаља својих љубавника. У јавности је била позната и по томе што је пушила и пила коктеле.

Имала је сентименталне афере са некима од најутицајнијих мушкараца свога времена, али се никада није удавала. Остао је забележен њен одговор на питање зашто се није удала за војводу од Вестминистера. „Може да буде неколико војвоткиња од Вестминистера, али само је једна Шанел!” И док се свет уз силне напоре примицао једнакости полова, у Паризу је 1969. године Градско веће од шефа полиције затражило да поништи онај спорни закон, што је овај одбио образложивши то речима: „Није мудро мењати садржај текста који је предвидео или није предвидео да се варијације у моди могу вратити у први план”. Последњи покушај да се овај закон промени био је 2003. године, када је то одбио Никола Саркози, тада министар унутрашњих послова.

Било како било, модним пистама Француске током протеклих деценија шетале су манекенке у панталонама, најновијим моделима Ив-Сен Лорана, Диора, Џона Галијана, Пако Рабана, Кристијана Лакроа…

И, наравно, Парижанке су, као што то чине и дан-данас, деценијама уназад и не размишљајући о овом закону за који можда и не знају, са задовољством шетале обучене у – панталоне.