„?” – језичка посластица за британског лингвисту

„Причињава ми велико задовољство то што сам поново близу ’Знака питања‘”, изјавио је јуче у Београду чувени британски лингвиста Дејвид Кристал, на почетку предавања које је о односу језика и књижевности одржао пред више стотина студената у крцатој Сали хероја Филолошког факултета.

Наиме, када је научник прошле године боравио у престоници, наишао је на потпуно неочекивану језичку посластицу у једном од туристичких водича – интерпункцијски знак питања као име кафане...Домаћини, предвођени еминентним српским лингвистом Ранком Бугарским, обећали су британском колеги да ће га тамо и одвести, како би могао да проучава феномен који му је заокупирао пажњу, а Кристал је током јучерашњег излагања ефектно доказао присутнима да су језик и књижевност две стране истог новчића.

Књижевник мора да савлада правила граматике, вокабулара, науке о гласовима и употреби језика пре него што покуша да их прекрши, рекао је професор. А управо то да кршењем правила писац чини свој текст оригиналним и избегава клише, баналност и досаду, била је најзначајнија идеја предавања.

Велики експерт за науку о језику, јавности најпознатији по „Кембричкој енциклопедији језика“, који ће бити данас пленарни говорник на великој тродневној међународној конференцији посвећеној осамдесетој годишњици од оснивања катедре за енглески језик и књижевност, причаће о конзервацији језика којим је говорио Шекспир, односно очувању оригиналног изговора у сонетима и драмама.

– Све је почело због тога што је реплика Шекспировог позоришта „Глоуб“ изграђена пре десетак година у Лондону. Тамо су покушавали да приликом постављања представа на репертоар што више следе првобитну праксу. Имали су оригиналне костиме, музику, инструменте, сценске покрете, али никада се нису позабавили првобитним изговором. То је било зато што су мислили да ће данашњој публици тадашњи акценат бити неразумљив, јер је реч о периоду од пре четири века. Заправо, није тако, као и сваки акценат, он је карактеристичан, различит, али није неразумљив – објашњава професор Кристал за „Политику“.

Људи из „Глоуба“ су га замолили да с њима сарађује на две представе, прво на „Ромеу и Јулији“, а наредне године и на „Троилу и Кресиди“.

– И тако сам почео да радим са трупом и научио глумце систему изговора гласова из Шекспировог доба. То су веома добро савладали, и све у свему, биле су то две веома успешне представе. Отад је и неколико позоришта широм света поставило целе представе или њихове делове на репертоар користећи првобитни изговор – каже професор Кристал.

Према његовим речима, многе риме из Шекспирових дела данас не функционишу. „Лав” (love, љубав) се тако више не слаже са „мув“ (move, померати се).

– Шекспир мора да је био лош песник, помислите ви онда, није умео чак ни риме да склапа. Али, наравно, изговор речи „move“ се променио током последњих четири стотина година. У Шекспирово време био је „мав“, што се савршено римовало са „лав“. Данас ћу на конференцији причати о сонетима, где се таква рима изнова и изнова појављује – најављује Кристал.