Море плодности Јукија Мишиме

Земља почасни гост наредног Београдског међународног сајма књига у октобру биће, већ је добро познато, Јапан. Култура ове далеке земље изузетно је занимљива, али преводи јапанске књижевности на српски језик нису тако чести. Београдска издавачка кућа „Рад” већ увелико припрема дивно изненађење за српске читаоце: објавиће добро пробране наслове светски славних јапанских писаца, и једно дело класичне литературе ове земље.

„Кођики”, најстарија капитална књига јапанске књижевности, говори о догађајима из старина. „’Кођики’ се може назвати јапанском Библијом, и у њему се налазе записи од настанка Јапана до почетка осмог века”, каже нам Симон Симоновић, директор и главни и одговорни уредник издавачке куће „Рад”.

„Кођики” је до сада преведен са јапанског само на руски, пољски и енглески, а на српски га преводе Хориши Јамасаки и млађе колеге са Одсека за јапански језик и књижевност Филолошког факултета у Београду, Данијела Васић, Далибор Кличковић и Дивна Глумац. Опширну студију, увод у српско издање, написаће песникиња Кајоко Јамасаки.

„Рад” ће, у сарадњи са студијом АЕД, објавити ремек-дела Јукија Мишиме (1925–1970), тетралогију „Море плодности” („Пролећни снегови”, „Одбегли коњи”, „Храм свитања” и „Пад анђела”) коју је Мишима завршио неколико месеци пред смрт ритуалним самоубиством харакиријем. Преводиоци су Гордана Велмар Јанковић, Бранко Петровић, Јелена Стакић и Драган Миленковић. Симон Симоновић додаје да је „Рад” добио право да објави и Мишимин „Златни павиљон”, али и „Хиљаду ждралова” јапанског нобеловца за књижевност Јасунара Кавабате. Оба је романа превео рано, пре 22 године преминули Дејан Разић.

Да се употпуни слика Јапана, на штанду „Рада” на Сајму књига у октобру наћи ће се и књига поклон (баш као „Гавран” Едгара Алана Поа пре две године) „Песме старог Јапана” Милоша Црњанског.