Обама тражи лек за незапосленост

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 4.  децембра – Лек за незапосленост, која је највећа у последњој четврти века, председник Барак Обама је потражио на „самиту” са великим и малим бизнисменима, синдикалним вођама и угледним економистима одржаном јуче у комплексу Беле куће. По свему судећи – није га нашао.

Форум, који је најпре радио „у пленуму”, а затим у шест тематских сесија, окупио је 130 учесника, међу којима су били и шефови „Гугла”, „Боинга”, „Федерал експреса” и других, затим професори економије, нобеловци Пол Кругман и Џозеф Штиглиц, као њихов колега, експерт за „шок терапије”, Џефри Сакс. Самит је био и резултат растућих политичких притисака на Обамину администрацију да нешто предузме, с обзиром на то да упркос стабилизацији и постепеном опоравку економије стопа незапослености остаје двоцифрена (10,2 одсто), док прогнозе веле да ће таква остати, па можда и расти, и целе следеће године.

Председник је желео да чује идеје учесника (мада је и сам доста говорио) које ће његов тим проучити, да би већ следеће недеље био обелодањен конкретан програм.

Већ јуче је међутим било јасно да опција која је најчешће помињана, и која би била директно упумпавање адреналина умртвљеном тржишту рада – директне федералне инвестиције у јавне радове у стилу „њу-дила” којим је превазиђена слична криза из тридесетих година прошлог века – није изводљива, јер за то, у околностима буџетског дефицита од 1.400 милијарди долара, једноставно нема пара.

Уместо тога, Обамина порука је била да је кључ за нова радна места, односно враћање старих која су елиминисана због кризе, у рукама приватног бизниса, а не државе. „Прави економски опоравак може да дође само из приватног сектора”, поручио је.

Дефицит радних места јуче је процењен на осам милиона, да би ситуација била враћена на нормалу. Идеје које су председникови сарадници јуче пажљиво прибележили подразумевају иначе пореске олакшице за оне оне који запошљавају нове раднике, подстицаје банкама да под повољнијим условима кредитирају мала предузећа, стимулансе власницима кућа да их термички изолују, како би се уштедела енергија, али и покренула грађевинска оператива, помоћ савезним државама да обнове запуштену инфраструктуру и слично.

Обама је изнео да је и лично „болно свестан” колико је ситуација тешка, да су прилике у овој области најтеже од „Велике депресије”, као да и он и супруга му Мишел имају рођаке који су незапослени.

Оно што га сигурно највише жуља јесте то што се догодине одржавају избори за део Конгреса, што, ако се оваква ситуација са незапосленошћу настави, може да буде политички веома скупо – да демократе изгубе садашњу превласт у оба конгресна дома, што би Обами знатно отежало спровођење и унутрашњег и спољнополитичког дневног реда.

Због тога није пропусти да истакне како ипак није све тако црно, поготово зато што је могло да буде много горе да није било правовремене интервенције државе – која је економију спасила од потпуног колапса.

После јучерашњег самита Обама је најавио силазак у „базу”, одлазак у неколико америчких градова, да би прави политички пулс и незадовољство садашњом ситуацијом осетио у разговорима са обичним људима.