Obama traži lek za nezaposlenost

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 4.  decembra – Lek za nezaposlenost, koja je najveća u poslednjoj četvrti veka, predsednik Barak Obama je potražio na „samitu” sa velikim i malim biznismenima, sindikalnim vođama i uglednim ekonomistima održanom juče u kompleksu Bele kuće. Po svemu sudeći – nije ga našao.

Forum, koji je najpre radio „u plenumu”, a zatim u šest tematskih sesija, okupio je 130 učesnika, među kojima su bili i šefovi „Gugla”, „Boinga”, „Federal ekspresa” i drugih, zatim profesori ekonomije, nobelovci Pol Krugman i Džozef Štiglic, kao njihov kolega, ekspert za „šok terapije”, Džefri Saks. Samit je bio i rezultat rastućih političkih pritisaka na Obaminu administraciju da nešto preduzme, s obzirom na to da uprkos stabilizaciji i postepenom oporavku ekonomije stopa nezaposlenosti ostaje dvocifrena (10,2 odsto), dok prognoze vele da će takva ostati, pa možda i rasti, i cele sledeće godine.

Predsednik je želeo da čuje ideje učesnika (mada je i sam dosta govorio) koje će njegov tim proučiti, da bi već sledeće nedelje bio obelodanjen konkretan program.

Već juče je međutim bilo jasno da opcija koja je najčešće pominjana, i koja bi bila direktno upumpavanje adrenalina umrtvljenom tržištu rada – direktne federalne investicije u javne radove u stilu „nju-dila” kojim je prevaziđena slična kriza iz tridesetih godina prošlog veka – nije izvodljiva, jer za to, u okolnostima budžetskog deficita od 1.400 milijardi dolara, jednostavno nema para.

Umesto toga, Obamina poruka je bila da je ključ za nova radna mesta, odnosno vraćanje starih koja su eliminisana zbog krize, u rukama privatnog biznisa, a ne države. „Pravi ekonomski oporavak može da dođe samo iz privatnog sektora”, poručio je.

Deficit radnih mesta juče je procenjen na osam miliona, da bi situacija bila vraćena na normalu. Ideje koje su predsednikovi saradnici juče pažljivo pribeležili podrazumevaju inače poreske olakšice za one one koji zapošljavaju nove radnike, podsticaje bankama da pod povoljnijim uslovima kreditiraju mala preduzeća, stimulanse vlasnicima kuća da ih termički izoluju, kako bi se uštedela energija, ali i pokrenula građevinska operativa, pomoć saveznim državama da obnove zapuštenu infrastrukturu i slično.

Obama je izneo da je i lično „bolno svestan” koliko je situacija teška, da su prilike u ovoj oblasti najteže od „Velike depresije”, kao da i on i supruga mu Mišel imaju rođake koji su nezaposleni.

Ono što ga sigurno najviše žulja jeste to što se dogodine održavaju izbori za deo Kongresa, što, ako se ovakva situacija sa nezaposlenošću nastavi, može da bude politički veoma skupo – da demokrate izgube sadašnju prevlast u oba kongresna doma, što bi Obami znatno otežalo sprovođenje i unutrašnjeg i spoljnopolitičkog dnevnog reda.

Zbog toga nije propusti da istakne kako ipak nije sve tako crno, pogotovo zato što je moglo da bude mnogo gore da nije bilo pravovremene intervencije države – koja je ekonomiju spasila od potpunog kolapsa.

Posle jučerašnjeg samita Obama je najavio silazak u „bazu”, odlazak u nekoliko američkih gradova, da bi pravi politički puls i nezadovoljstvo sadašnjom situacijom osetio u razgovorima sa običnim ljudima.