Дужи пут до Стразбура преко Уставног суда

Грађани Србије који намеравају да се обрате Европском суду за људска права у Стразбуру због повреде неког од права гарантованих Европском конвенцијом о људским правима, мораће пре тога Уставном суду Србије да поднесу уставну жалбу. Иако по правилима суда у Стразбуру грађани могу да туже државу само ако су претходно исцрпли сва правна средства на домаћем терену, представке из Србије до сада разматране су и без тога. Међутим, у недавној пресуди „Винчић и други против Србије”, суд у Стразбуру најавио је другачију праксу.

– У тој пресуди изричито се каже да се уставна жалба, у принципу, може сматрати као ефикасно домаће средство од 7. августа 2008. године, од датума када су одлуке о меритуму уставне жалбе објављене у „Службеном гласнику Републике Србије”. То значи да ће Европски суд у принципу, иако то не мора да буде генерално правило, све представке поднете након тог датума да врати подносиоцима како би се обратили Уставном суду и исцрпли сва правна средства. Наглашавам да је тако у принципу, јер не значи да ће суд тако да поступа у свим случајевима. Представке поднете пре тог датума процесуираће се нормално. То значи и да ће Уставни суд бити доста оптерећен – објашњава др Славољуб Царић, заступник Србије пред судом у Стразбуру, суштину ове нове праксе.

Уважавање уставне жалбе као делотворног правног средства, без сумње је признање домаћем уставном судству. Међутим, др Царић каже да такав рез није направљен само због признања Уставном суду већ и чињенице да је и суд у Стразбуру оптерећен све већим бројем представки из европских земаља и да сугерира решавање на домаћем терену. Процењује се да само из Србије постоји више од три хиљаде апликација по чему смо при врху, на седмом, осмом месту. Ако би се број представки упоређивао са бројем становника једне земље, онда би „Србија била у самом врху”.

– Највећи број представки поднетих након 7. августа 2008. биће враћен на домаћи ниво, да се расправи пред Уставним судом. То ће успорити поступак јер су подносиоци тај ниво прескочили – наводи заступник.

Устав каже да се „уставна жалба може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту”. О том правном леку детаљније говори Закон о Уставном суду Србије у коме пише да се уставна жалба може изјавити и уколико нису исцрпљена претходна правна средства „у случају када је подносиоцу жалбе повређено право на суђење у разумном року”.

Уставна жалба мора се поднети у року од 30 дана од достављања појединачног акта или радње којом су повређена или ускраћена људска или мањинска права. Закон прецизно наводи и које све податке мора да садржи жалба. Ако УСС уставну жалбу усвоји, таква одлука је правни основ за накнаду штете или „отклањања других штетних последица пред надлежним органом, у складу са законом”. Онај чија је жалба усвојена може да се обрати Комисији за накнаду штете, ради постизања споразума о висини накнаде.

Иако не постоји законом одређен рок у коме Уставни суд мора да оконча поступак по уставној жалби, досадашња пракса је показала да судије настоје да не одуговлаче у таквим случајевима како и тај суд не би дошао у ситуацију да крши право на суђење у разумном року.

Марија Петрић

----------------------------------------------------------

Највише представки због спорих суђења

Главни разлози што српски грађани траже правду у Стразбуру су дуготрајни судски поступци али и неизвршавање правоснажних пресуда. Сем накнаде нематеријалне штете грађанима, Европски суд очекује и да се држава постара да се такве пресуде изврше. То представља додатни проблем, примећује др Царић, јер, ако нека пресуда није могла да се изврши 10 година, како то учинити у року од три месеца. Евентуални помак очекује се од новог закона о извршном поступку који се припрема.