Разграда
„Зашто ја таксу уплаћујем на београдски рачун кад је шума овде, у атару мог села, а ја ту и сечем… Само да су враћали онолико колико је кора дрвета вредела, од хиљаде кубика минулих година и деценија одавде одвезених било би у селу и асфалтираног пута и других погодности”, упитао се Александар Чорбић, председник месне заједнице Лопатница, села подно планине Троглав које припада краљевачкој општини.
Било је то на скупу 12 председника месних заједница, који се састају већ трећи пут да би разговарали о формирању нових општина у Краљеву, коме је недавно додељен статус града. Схватили су то као погодну прилику, јер је и раније било предлога да се поједина подручја издвоје из краљевачке у посебну општину, а сада је, брже-боље, почела „разграда” града. Изгледа да је само дилема на колико општина и које ће село, приградско или градско подручје прерасти у нову општинску заједницу.
Не може се, због тога, много приговорити председницима месних заједница, они су „активисти” и најчешће без икакве надокнаде воде разне комуналне акције у својим срединама и, као поменути Чорбић, сусрећу се са тешкоћама изражавања и уважавања интереса њихових месних заједница у постојећим органима општинске власти. Њихов мотив, заправо, најмање је политички. Али, помоћ у тој активности нуде им неке странке и појединци чија је рачуница и мотив свакако политички. Уосталом, они се и „разоткривају” тако што би да ствар погурају, да се формирање нових општина оконча, чуло се и на овом скупу, „на време, пре предстојећих локалних избора”. Такву брзину, рецимо, предлаже недавно формирани Покрет за Краљево, који води др Љубиша Јовашевић и залаже се за чак шест нових општина на територији Краљева.
Додуше, било би услова за то ако се гледа броја становника, географска компактност…али то би значило и нових шест председника општина, стотинак чиновника, поред 70 градских још око три стотине општинских одборника…Ко ће то да плаћа?
Истина, у праву је Јовашевић који тврди „да без финансијске нема ни политичке децентрализације”. Другачије речено, то увођење двостепене локалне власти морало је да прати и повећање висине издвајања за локалне самоуправе, које је сада 1,7 одсто од националног дохотка као и већи трансфер новца из републике за градове, одакле би се и нове општине овајдиле.
Но, питање да ли ће се државна власт одучити да буде издашнија у корист „локала” или ће им, сходно закону а и Европској повељи о локалној самоуправи, препустити наплату још неких пореза.
У случају овог другог, мора се имати на уму да је и према постојећим прописима општинама дато право наплате и разрез стопа пореза на имовину, комуналне таксе, накнаде за уређење градског грађевинског земљишта…чак и формирање сопствених пореских органа. Наплата је у многим српским општинама тек половична, а пореске органе је ретко која основала. Разлог углавном исти – нема кадрова, нема ефикасних механизама, а нема ни од кога и од чега…
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


