Докле сежу зрењанински лагуми

Зрењанин–Град у средишту Баната не простире се само на реци Бегеј, већ и дуж ходника који се преплићу испод читаве варошии воде чак до –Новог Сада! Такву причу о подземним пролазима, односно лагумима, у жижу пажње ставио је недавно професор историје Славољуб Грозданов, а знатижељним новинарима је показао и улаз у један од ходника у самом центру, то јест у Градској башти, најлепшем парку у Зрењанину.

Према мишљењу овог историчара, лагуми су остаци некадашње Бечкеречке тврђаве, која је изграђена око 1527. године. Слична грађевина се може видети на муралу у поменутој Градској башти, где је сликар Виорел Флора насликао утврђење, али по узору на Темишварску тврђаву, јер о овдашњој нису сачувани никакви трагови.

–Свака тврђава је имала подземне канале, како би становници могли да се повуку пред непријатељем, па ни Бечкеречка тврђава није била изузетак, и мислим да би лагуми под градом требали да се испитају, јер представљају велики туристички потенцијал Зрењанина, о чему би морала да брине општинска туристичка организација – истиче Грозданов, упозоравајући да би истраживању требало да се приступи опрезно, због опасности од присуства опасних гасова у ходницима.

Међутим, у Туристичкој организацији општине Зрењанин су мало зачуђени толиким инсистирањем професора Грозданова да се подземни ходници искористе за привлачење туриста.

– Он је до пре две године био председник нашег Управног одбора, али званично није износио такве идеје нити је покретао иницијативе за тако нешто. То и није посао туристичких радника. Они нигде у свету не граде оно што би требало показати, већ нуде готове производе – каже за „Политику” Марица Косановић, задужена у зрењанинској ТО за контакте с јавношћу.

У Народном музеју кажу да је историјска чињеница да је Зрењанин имао тврђаве:

– Једна је подигнута 1527, а друга, у облику пентаграма два и по века касније и у њој се налазила џамија. Нема сумње да су се у оквиру тих утврда налазили и подземни ходници, али они нису били тако дугачки, али ни пространи да би могли да служе у туристичке сврхе, каже историчар Бранко Оњин.

Золтан Баба, зрењанински хроничар који годинама истражује порекло градске архитектуре, бавио се и некадашњим утврђењима а за „Политику” каже да не треба све подземне ходнике повезивати са војним утврдама:

–О томе сведочи и цигла којом је обложен подземни ходник у дворишту Градске куће. Та цигла је као грађевински материјал настала касније, у 16. веку се није ни производила – каже Баба, који такође сумња да би зрењанински лагуми могли да се користе у туристичке сврхе.

И Баба и Оњин сматрају да је највећи део лагума настао почетком 19. века, након катастрофалног пожара у коме је изгорео читав центар града. Поучени тим искуством, мештани су након тога своје куће повезивали подземним пролазима, како би имали одступницу, ако опет избије велика ватра.