Нови Фишеров живот

Крај живота Роберта Фишера није и крај приче о њему. Можда је тек почетак дубљег сагледавања личности која је у себи имала мало овоземаљског, а најмање је подлегала уобичајеним мерилима.

Пашће вео тајни које су његови пријатељи чували због поштовања, а непријатељи из страха. Већ се ишчекују видео-записи из „Меча столећа” који током 36 година нису никада приказани због спорних ауторских права, личне фотографије и подаци за које није желео да буду објављивани, али и измишљене приче које више нико неће моћи озбиљно да оспори.

Почеће да пада и вео уобичајене логике која никада није до краја растумачила границу између генијалности и лудила, између оног што може и оног што не може да се објасни.

Такве најаве надиру из реаговања на светској информациној мрежи, не од стручњака него од обичних људи, фанатичних обожавалаца и не само из наше земље у којој је дочекиван као свој, већ из свих крајева света.

Талас ирационалних, дубоко емотивних реакција почео је да избацује знакове провиђења живота који је тек завршен. Чак и тривијални податак да је живео 64 године колико шах има поља, сви упадљиво истичу, наговештавајући му судбинско значење.

Постоје, међутим, много необичнији подаци за оне који верују да ништа није случајно у животу шахисте који је шах буквално учинио игром милиона, и људи и долара, борећи се сам против свих, а највише управо против новца, врховног божанства савременог света.

Већ се, на поменутој светској електронској причаоници, о Фишеру говори у категоријама жртве и васкрснућа, победе над Истоком и Западом и уједињења свих у љубави и поштовању према шаховској игри. Нема неутралних у изјавама, између обожавање или одбацивања са презиром.

Међу најупадљивијим страним изјавама на Интернету су поређења са Николом Теслом, али и са самим Исусом Христом.

Чудесни су заједнички елементи приче о звездама склопљеним над Фишеровом судбином: од застрашујуће чињенице да је његов долазак на свет био праћен, јер је ЦИА сумњала да му је мајка Регина комунистички шпијун, преко тога да постоје две приче о томе ко му је отац, а ЦИА је веровала у незваничну, о човеку који се бавио конструкцијом атомске бомбе.

Па, онда, необичне коинциденције презимена Фишер (рибар), знака рибе у коме је рођен и чињенице да је спасен и дочекао крај живота у земљи рибара. У митске елементе уплетен је и његов спорни однос према сопственом, јеврејском пореклу, због чега су га се многи одрекли.

Тешко да је иједна личност у историји спорта пронела такав крст. Небројено пута је одлазио из шаха и враћао се, а иза сваког његовог корака остајали су златни трагови за будуће генерације. За свега неколико година хиљадоструко је подигао награде на светским шампионатима, али је милионске суме одбијао за све што је било против његових принципа, а посебно за рекламе.

Магично је привлачио медије и бежао од њих као прогоњена звер. Током две деценије његовог самоизгнанства новинари су се борили само да стигну до његове слике, да виде како изгледа. Купио је цео свет не дозвољавајући да буде купљен, остао је до краја симбол непослушности која се не толерише.

Дуже од 50 година заокупљао је људску знатижељу, иако је само једну трећину тог времена био за таблом. И као остарели, онемоћали шампион, више је значио за радозналост човечанства од свих других велемајстора заједно.

То што га нисмо разумели а волели смо га, уноси зрнце оптимизма у свет у којем живимо и чини нам комплимент. Психолози и људи здравог разума највише су грешили када су тражили узроке Фишерових поступака у прошлости, уместо у будућности. Једино велики сањари могу да промене свет и он је то успео.

Ако је основна тежња сваког људског бића да остави за собом наслеђе и траг у вечности, Фишеров сан је усрећио хиљаде наследника који су могли да живе од шаха после 1972. и милионе оних које је привукао да крену истим путем. Данашњи шах је његова задужбина.

Фишерова туга је прича о болу и празнини која долази после тријумфа. Био је одабран да, у време губитка вере и индивидуалности, покаже божанску моћ људског ума пре почетка владавине машина, и да искуша снагу људског пркоса каквог данас више нема.

-------------------------------------------------------------------

Сахрана међу угледним Исланђанима

Рејкјавик – Пријатељи и обожаваоци Роберта Фишера желе да бивши светски првак буде сахрањен на државном гробљу у Рејкјавику, међу најугледнијим личностима Исланда. Одбор који решава ово питање постоји 13 година и за то време је само два пута доносио је такве одлуке. Прекјуче је одржан састанак инцијатора овог захтева који желе да сахрана на Исланду буде отворена за све.

Ни представници Америчке шаховске федерације ни Фишерова родбина нису изразили жељу да једини амерички светски првак у шаху, који је од марта 2005. године имао исландско држављанство, буде сахрањен у САД.

Иначе, исландски медији ових дана пишу о недовршеним преговорима Фишера са свестким прваком Вишванатаном Анандом око меча који је требало да се одржи у Индији. Наводи се да је Ананд желео да одигра тај меч и да је преостало било само да се утаначе поједине одредбе уговора.

Л. К.