Нове траке из подрума

Како би звучале „Траке из подрума” („Basement Tapes”) у новој верзији да их уместо Дилана и састава „The Band” изводе актуелни рокери? Сваки љубитељ тзв. американе, музичког жанра који воле традиционалистички настројени зависници од рок музике, себи је бар једном поставио ово питање. Одговор је коначно стигао. Налази се на албуму „A Friend Of A Friend” састава „Dave Rawlings Machine”.

Дејв Ролингс, лидер бенда, добро је познат љубитељима американе. Он је животни сапутник и главни сарадник Гилијан Велч, прве даме ове врсте музике. Албум „A Friend Of A Friend” представља почетак његове, условно речено, соло каријере. Условно због тога што је Велчова присутна на овој плочи као пратећа певачица и коауторка већине песама.  

На нивоу душе увек је исто, каже један од основних постулата овог жанра. Исконска својства понуђене музике у дослуху су са том тврдњом. Ролингсов албум би могао да буде етномузиколошки запис какве су почетком прошлог века правили Хари Смит и Џон Ломакс, исто тако као што је израз најактуелнијих рокерских опредељења. Ова подвојеност га чини делом које превазилази актуелну продукцију и промовише у озбиљног кандидата за најбољи албум у 2009. години.

Дела овакве оријентације врло често су мрачна и песимистичка. Овде је ситуација другачија. Ствари се одвијају фино и глатко, музика је умилна и забавна, тече лако и опуштено. У Ролингсовим песмама није као у причама Рејмонда Карвера, као што је уобичајено кад је у питању ова врсте музике. Атмосфера више наликује оној коју налазимо у делима Вилијама Саројана. Околности су тешке и не иду на руку, али нада је ипак испред очаја.

„Кад смо Гилијан и ја снимили албум ’Revival’ било смо једини на сцени. Данас има толико младих музичара који свирају акустичну, традиционалну музику”, рекао је недавно Дејв Ролингс. Албум „A Friend Of A Friend” се може схватити и као језгровит приказ развоја овог жанра. Песме Џесија Фулера („Monkey And The Engineer”) и Нила Јанга („Cortez The Killer”) указују на његово порекло. Нумере Конора Оберста („Method Acting”) и Рајена Адамса („To Be Young (Is To Be Sad, Is To Be High”) на креативне врхунце, а оне са Ролингсовим потписом на допринос овог аутора.

Оригинални напеви, у складу са још једним неписаним правилом, увек подсећају на неке које смо већ чули. „Ruby”, који отвара албум, може се схватити као наставак Парсонсових песама „She” и „A Song For You”. Завршна нумера „Bells Of Harlem” личи на Диланову „Girl From The North Country”, а „Sweet Tooth” је дериват познате теме „Candyman”.

Прошлост, садашњост и будућност се јуре, сустижу и претичу на Ролингсовом албуму. „Живети, баш, није најновије”, говорио је један песник. Понуђена музика је складу са том тврдњом. Стара је као земља по којој се хода и млада као сунце које изгрева.