Капитал свађа левичаре

Велелепна вила у Венизелисовој улици одувек је била симбол стварне и скривене моћи, још од времена када је саградио предратни текстилни магнат Влада Илић. Потом су у њој живели или радили: специјална јединица Вермахта, команда Црвене армије за Београд, службеници моћног и мистичног Титовог спољнотрговинског холдинга „Генекс”. Затим је тамо ствари унео оснивач ЈУЛ-а, бизнисмен и бивши обавештајац Ненад Ђорђевић, који је кључеве потом предао Мири Марковић. Вилу је поново преузео Ђорђевић. Био је некадашњи друг шефице ЈУЛ-а а касније њен љути фракцијски непријатељ.

Од понедељка, у вилу се вратио ЈУЛ.  

Врата су од тада закључана, када су по одлуци Четвртог општинског суда, извршитељи иселили Ђорђевића из просторија луксузног хотела „Адмирал” и Факултета за менаџмент малих и средњих предузећа, које је овај у међувремену основао. То је епилог седмогодишњег судског спора између некадашњих другова. Али, по реакцијама Ненада Ђорђевића и Драгане Кузмановић, генералног секретара Југословенске левице, ко зна колико ће још пута ова вила мењати господара.

Ђорђевић је огорчен: „Ово је доказ о спрези појединаца из полиције и криминала”. Потом тврди: „Они који стоје иза овога, покушавају да оживе ЈУЛ, доведу Миру Марковић у Београд и врате је у политички живот”.

Драгана Кузмановић-Јаничић демантује: „Од када је Мира Марковић отишла у Москву, наше руководство са њом не разговара о политици. Она нас заправо и не признаје. Ми водимо битку за нашу имовину коју смо започели у име честитих јуловаца, идеолошких левичара, који нису побегли у друге странке”.

Ако занемаримо идеологију и вратимо се на питање капитала, и то оног крупног, долазимо до суштине приче: комплекс зграда налази се на ексклузивној локацији, надомак Луке Београд, која је предвиђена за изградњу луксузног стамбеног комплекса.  

Ђорђевић у свом кабинету, у Академији за дипломатију у безбедност, још једном факултету чији је власник, у друштву свог адвоката Балше Говедарице, некадашњег председника Врховног суда Србије (1996-2000), каже да су он и његови људи, поштујући одлуку суда, напустили просторије у Венизелосовој улици.

– Када смо хтели да се вратимо назад, припадници МУП-а нам то нису дозволили. У међувремену, дошла је група са Срђаном Аџемовићем. Са њим су комуницирали начелник полиције општине Стари град и директор полиције Милорад Вељовић – напомиње Ђорђевић.

Међутим, из МУП-а су за лист „Данас” демантовали да је Вељовић био те вечери испред хотела. Драгана Кузмановић нам то потврђује:

– Тамо није био Вељовић. Никада га нисам видела, осим на ТВ-у.

Ђорђевић инсистира да га је видео и показује нам писану изјаву декана Факултета за менаџмент малих и средњих предузећа профдр Синише Боровића, који у тој изјави наводи да је Вељовић ушао у круг факултета и разговарао са полицијом. Професор Боровић у изјави, између осталог, тврди да је разговарао са Вељовићем те вечери и „да су директора полиције видели сви други који су били присутни на месту догађаја, било у кругу факултета, било на улици”.

Ђорђевић и Говедарица имају још једну примедбу – да је уласком полиције на факултет, озбиљно повређена аутономија универзитета.

– Полиција је блокирала улаз у зграду до вечери. Мени су рекли да ће полиција остати од јутра, али се она нагло повлачи и Аџемовић у колима са 20 до 25 наоружаних људи улази у посед.

Кузмановићева, међутим, указује да је полиција само радила свој посао и бринула да не дође до инцидента:

– Полиција је упозорила и нас из ЈУЛ-а и Ђорђевића да ће хапсити онога ко изазове инцидент. Ми смо тражили да се иселе само лица. Ту смо га навукли (Ђорђевића), јер, да је морао да исели и ствари, не бисмо успели, ствар би се отегла. Ми смо му дозволили пред полицијом и судским извршитељем да закључа зграде које је држао. Онда смо ставили ланац и катанац, да нико не може да уђе, наводи генерални секретар ЈУЛ-а, потврђујући да ће Ђорђевићу бити враћене његове ствари.  

Кузмановићева потврђује да је те вечери био присутан Срђан Аџемовић.

– Ненад Ђорђевић је довео пуно људи као помоћ. Око 21 час добили смо обавештење да ће полиција само да се повуче и да патролира около, а да ће Ненадови људи искористити тај тренутак да се врате у просторије. Онда смо позвали још неке људе, и поменутог Аџемовића, чији пријатељ има фирму за обезбеђење.

Овако се, према учесницима догађаја, обављала примопредаја комплекса, који је Ђорђевић купио 1994. године од Генекса и платио га 5,2 милиона марака.

–Следеће године – напомиње Ђорђевић – направио сам купопродајни уговор са ЈУЛ-ом, односно, продао сам им зграду, под условом да ми се сума исплати у року од 30 дана. Никада ми је нису платили, али су на бази тог уговора укњижили зграде.

Према тврдњи Ђорђевића, договорсе састојао у томе да ЈУЛ преузме његов дуг према Беобанци од 6,4 милиона марака. Он каже да је веровао да су тај дуг исплатили.

– Од 1995. године, до мог хапшења 1998, када сам обављао дужност директора Фонда за здравствену заштиту Србије, нисам знао ни да су укњижили зграду. Одлежао сам девет и по месеци. У том периоду они покушавају да ми отму цео комплекс.

После 5. октобра, Ђорђевић је посетио Миру Марковић у Толстојевој улици.

– Запретио сам јој кривичном пријавом и она пристаје на судско поравнање. Мира одлази у Москву, а група јуловаца која остаје, покреће акцију за обарање поравнања. Наводно, Главни одбор те партије није дао сагласност за поравнање. Тај спор траје до данас, где суд не утврђујући власништво простора, већ сматра да је много важнија сагласност ГО ЈУЛ-а. Ја сматрам да је са тим поравнањем прича завршена, јер сам уведен у посед.

Балша Говедарица каже да је сада поднета својинска тужба, како би се утврдило ко је власник тог простора. Ђорђевић додаје да су студенти на улици, а документација о пословању хотела и факултета незаштићена, као ибројни уметнички предмети.

Драгана Кузмановић не зна децидно да одговори да ли је Мира Марковић заиста учествовала у договору о поравнању са Ненадом Ђорђевићем, јер им је изричито рекла да у томе није учествовала.

– Тадашњи генерални секретар партије Месуд Аџемовић овластио је нашег партијског адвоката да потпише поравнање, којим се имовина ЈУЛ-а даје Ненаду Ђорђевићу. Они су направили велику грешку, јер по статуту ЈУЛ-а, који је писао управо Аџемовић, о сваком делу имовине ЈУЛ-а одлучује Главни одбор. Они нису имали одлуку Главног одбора. Почетком 2000. године, док је Мира била у земљи, ми подижемо тужбу за поништење тог поравнања, односно враћање имовине ЈУЛ-у.

Прошле године, одлука о враћању имовине постала је правоснажна. 

– Иселили смо га у трећем покушају. Као што је пре седам година, у исто време, он са судским извршиоцем и полицијом иселио нас. Хоћемо да повратимо имовину, да вратимо све дугове држави, да очистимо све чиме су наши другови из тадашњег руководства испрљали ЈУЛ и тако очистимо себе. И од дугова и од њих – закључује Кузмановићева.

Биће поприлично средстава за прочишћење: реч је о 63 ара земљишта и око 5000 метара квадратних пословног простора, са вилом којој цена никада не опада.

-----------------------------------------------------------

Вељовић: Нисам био тамо

Директор полиције Милорад Вељовић демантује за „Политику” да је присуствовао исељењу Ненада Ђорђевића.

– Нисам био тамо. Полиција је поступала по налогу судског извршитеља. Не познајем ниједну од странака у том поступку, нити је ико икада од њих са мном контактирао. Шта би, уосталом, директор полиције радио у таквом догађају – категорички тврди Вељовић.

-----------------------------------------------------------

Ко је Срђан Аџемовић

Срђан Аџемовић Аџем је бизнисмен, познат по браковима са певачицама Лелом Андрић и некадашњом чланицом групе „Моделс” Невеном Стаменковић. Аџемовићево име се налази у „белој књизи српског криминала”, штампаној под називом „Криминалне групе и појединци који се баве организованим криминалом на територији Републике Србије”, у којој су описане активности припадника српског подземља.

Крајем 2001. године министар унутрашњих послова Душан Михајловић обелоданио је постојање тог документа, са списком од неколико стотина имена.

Аџемовић је поменут као члан „Звездарске групе”, коју је организовао Средоје Шљукић Шљука (убијен крајем 2002. године). Медији га описују и као „једног од ретких преосталих жестоких момака са београдског асфалта”.

Медији су тврдили још нешто: да је био и телохранитељ лидера Нове Србије Велимира Илића. Аџемовић је помињан и у инциденту испред пословне зграде „АБЦ продукт” 2004. године, када је Радисав Родић, власник „Гласа јавности” и „Курира”, тврдио да га је Аџемовић претукао. Београдска полиција је тада поднела прекршајну пријаву против Аџемовића, процењујући да је инцидент имао вербални карактер.

Александар Апостоловски