Њујорк тајмс о руско-бугарско-српском дилу

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 20. јануара – Њујорк тајмс (НYТ) анализира последице споразума о изградњи гасовода „Јужни ток” који су у петак у Софији потписале Русија и Бугарска. У чланку под насловом „Гасовод цементира руски притисак на европско снабдевање гасом”, аутори НYТ споразум описују као „пакт, потписан од стране Владимира В. Путина и његовог бугарског колеге Георгија Прванова”.

НYТ тврди да ће „Јужни ток” још више нарушити намере Европске уније да диверзификује своје енергетске изворе, а као пресудан корак у том правцу наводи договор да Русија гради нову нуклеарну централу у Бугарској, што је „прва руска нуклеарка која ће бити подигнута у некој земљи Европске уније”.

„Споразум о 'Јужном току' задао је нови ударац Набуку, главном гасоводу ЕУ пројектованом у циљу диверзификације енергетских извора и смањења зависности од Русије. Унија намерава да купује гас у Ирану и Азербејџану и да га транспортује преко Турске гасоводима који би водили ка јужној и западној Европи. Свађе око правца траса, финансирања и како поступити са иранским нуклеарним програмом, одложиле су, међутим, тај пројекат,” пише НYТ уз упозорење да је и Бугарска, која се придружила Унији пре годину дана, уједно члан и конзорцијума Набуко. Остали чланови конзорција Набуко су Аустрија, Турска, Мађарска и Румунија, набраја лист, а забринутост због последица „Јужног тока” и „руског комплетирања монопола на бугарском тржишту енергетике” поткрепљује Огњан Минчев, директор бугарског уреда Европског већа за спољну политику, речима да се „ЕУ, што је шокантно, понаша као наивни посматрач, потпуно слеп за велике стратешке промене које се дешавају на Балкану”.

НYТ објашњава да у складу са споразумом о гасоводу „Јужни ток”, Русија и Бугарска имају по 50 процената удела у бугарском делу гасовода, што према Манчеву „није довољно за одбрану бугарских националних интереса”. Отуда аранжман са Русијом може да штети не само бугарским напорима да диверзификују своје енергетске ресурсе, него и шире, преноси лист мњење аналитичара који у том контексту наводе руску намеру да „преузме Нафтну индустрију Србије, чиме Газпром повећава свој утицај на Балкану”.

„Оно што фали ЕУ, јесте политичка воља да се бави енергетским проблемима и гура Набуко напред”, цитира у закључку Њујорк тајмс мишљење тог „независног аналитичара” – Борута Гргича, кога лист америчкој и широј публици представља као „директора Института за стратешке студије, независног центра за политику из Љубљане, Словенија”.

На страну што поменути „независни центар” дише на јаслама владе премијера Јанеза Јанше, јер су словеначки медији давно проблематизовали рад Гргичевог „невладиног института” који црпи издашна средства из словеначког буџета. Занимљиво је да НYТ пропушта да примети и да је Гргича тешко промовисати у „независног аналитичара збивања на Балкану”, не само зато што је ангажован као дугогодишњи саветник словеначког министарства спољних послова него ради и као „лични саветник Агима Чекуа”, о чему је недавно писало и сарајевско „Ослобођење”.

„Проамерички саветник и његов бедни хонорар”, писала је љубљанска „Младина” о Гргичу још 2005, сецирајући лик и дело „саветника који повремено прати на путовањима министра Димитрија Рупела током посета средњеазијским државама” а чијем је „независном институту” Рупелово министарство тада платило 10 милиона словеначких толара (око 42.000 евра и то без расписивања јавног конкурса!) за „припрему анализа, писаних прилога, чланака и сл.”. Гргич, амерички ђак (дипломирао на Станфорду), министра Рупела је чак саветовао током разговора које је водио са лидерима неких држава. Сам Гргич себе рекламира као „невладин think-tank усмерен на промоцију иновативних политичких решења”. Уочи повратка из Вашингтона у Љубљану радио је као аналитичар у „Атлантском савету”, објављујући повремено чланке у „International Herald Tribun-u” и „Financial Times-u” у којима заступа гледишта блиска америчком председнику Бушу. Не крије да је јастреб у дипломатији, па тако и „Младина” упозорава да Гргич у својим чланцима „Русију тера с Балкана”, тражи да се Европа борбеније укључи у проблеме безбедносне политике а за дипломатију ЕУ пише да је „папирнати тигар”. Све то је Гргича квалификовало да постане гласноговорник косовске државности и Чекуов човек „за спољнополитичка питања”.