Тесно у другом кругу

У други круг председничких избора јуче су ушли Томислав Николић (39,4 одсто освојених гласова, према процени Цесида) и Борис Тадић (35,4 одсто), што представља репризу председничких избора из 2004. године (тада је Николић у првом кругу освојио око три одсто гласова више од Тадића). Овакав резултат био је очекиван. Оно што нико није очекивао јесте изузетно висока излазност бирача, највећа на било којим изборима у Србији после 2000. године. Према процени Цесида, укупна излазност бирача била је 61 одсто или око 4,1 милион бирача, што је више и од одзива на парламентарним изборима у јануару 2007. године.

Ниједан истраживач јавног мњења није предвидео излазност већу од 55 одсто, а најближу процену имао је Центар за слободне изборе и демократију, рачунајући да ће у првом кругу изаћи 3,5 до 3,6 милиона бирача (око 52 одсто). „Подбацили смо пола милиона. Наше предвиђање за други круг је било 3,3 милиона. Ја заиста не знам у овом тренутку шта да мислим”, рекао је програмски директор Цесида Марко Благојевић синоћ после утврђивања укупне излазности.

„Стратешки маркетинг” је, рецимо, пре десетак дана дана изнео процену да ће на изборе изаћи око 3,1 милион бирача, односно 46 одсто, што је директор Срђан Богосављевић оценио као доста малу излазност. У исто време, Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива, оценио је за Танјуг да ће излазност бити између 40 и 45 одсто, а политички аналитичар Дејан Вук Станковић је изнео процену да ће на председничке изборе изаћи до 40 одсто грађана.
Срђан Богосављевић је 14. јануара оценио да је предвиђена излазност на нивоу претходних председничких избора, додајући да се гласа на Светог Јована (једна од најчешћих слава у Србији) и да неки грађани баш због тога неће изаћи на изборе, иако су можда мислили да хоће.

„У крајњој линији, не постоји ни велика тензија у кампањама, тако да се ови избори, бар засад, не доживљавају као веома важни, нимало адекватно ономе колико су они заиста важни”, рекао је Богосављевић у интервјуу „Грађанском листу”.

Аналитичари се синоћ нису усуђивали да процењују из којих је друштвених и старосних слојева регрутован „вишак” гласача. И Тадић и Николић тумачили су високу излазност као резултат успешности њихових изборних стратегија: демократе су тврдиле да одзив доказује да су грађани прихватили њихову изборну поруку да је ово историјски тренутак у коме Србија бира између „пута и странпутице”, односно између Европе и изолације, док су радикали инсистирали на томе да је Србија жељна промена и одлучније борбе за Косово. На први поглед би се рекло да су обојица у праву, будући да су обојица освојила готово по пола милиона гласова више него што су њихове странке добиле на последњим парламентарним изборима.

Политички аналитичар Зоран Стојиљковић оценио је да је већој излазности допринела спремност бирача да у првом кругу изразе своје опредељење. Стојиљковић је у студију ТВ Б92 оценио да су изван биралишта остали само тврди апстиненти и мали број оних који нису до краја профилисали свој избор и да су сви кандидати, посебно прва два, максимализовали подршку. Према речима Србобрана Бранковића, директора агенције „Галуп”, на висок одзив је највероватније утицала чињеница да су избори одржани усред великог процеса решавања будућег статуса Косова, али и ефикасна, кратка кампања, која није заморила бираче. Бранковић је додао да не верује да је одзиву допринело лепо време.

Јасно је да ће се у другом кругу (за који Зоран Лучић из Цесида процењује да ће бити „врло тесан”) водити жестока битка између две опције: оних који верују да је Србија на добром путу да постане саставни део Европске уније и који страхују да би Николићева победа на председничким изборима одвела земљу у нову изолацију, и оних који су огорчени социјалним неправдама и желе да казне демократске власти због сарадње са Западом који нам отима Косово.

Којих има више? То ћемо знати тек 3. фебруара, када се око 800.000 бирача, који су гласали за Велимира Илића, Милутина Мркоњића и Чедомира Јовановића, определе. У овом тренутку није јасно хоће ли ова тројица препустити својим бирачима да се определе по сопственој савести или ће их позвати да гласају за једног од кандидата, а није извесно ни хоће ли они послушати своје кандидате када се буду опредељивали у другом кругу. Нико од функционера њихових странака синоћ се није изјашњавао о томе кога ће, односно да ли ће уопште некога, подржати у другом кругу. Ипак, Јовановић је синоћ рекао да очекује сусрет са Борисом Тадићем.

Извесно је било и да су у СПС-у и ЛДП-у задовољни резултатима Мркоњића и Јовановића, будући да су добили нешто више гласова него на парламентарним изборима прошлог јануара.

Тадић има два проблема у другом кругу, устврдио је политиколог Душан Павловић синоћ на РТС-у: он мора да се „бије” за гласове који су лево и десно од њега (и за гласове ЛДП-а и Нове Србије и ДСС-а), док се Николић бори само за гласове са једне стране (СПС-а). Функционер Пакта за стабилност југоисточне Европе Горан Свилановић, међутим, сматра да ће премијер Војислав Коштуница одлучити ко ће бити председник Србије. „Треба имати у виду да се његов глас далеко чује, оно што он каже утиче на слику Србије. Очекујем да ће он дати подршку Тадићу и моје мишљење је да ће та подршка имати кључну улогу у другом кругу”, рекао је Свилановић Телевизији Б92.

И бивши председник Уставног суда Србије Слободан Вучетић сматра да ће у другом кругу „тас на ваги” бити понашање гласача НС и ДСС-а премијера Војислава Коштунице, наводећи да јучерашњи резултати одговарају снази коју ДС и СРС имају у парламенту. Он је рекао да је добар изборни резултат радикала највећим делом последица револта код једног броја грађана који раније нису гласали за националну десницу, а огорчени су начином на који Запад решава статус Косова. Он мисли да су гласачи Веље Илића несумњиво отишли на страну Томислава Николића.

И генерални секретар СРС-а Александар Вучић синоћ је изјавио да у другом кругу рачуна на подршку гласача Велимира Илића и Милутина Мркоњића, док је лидер Г17 плус Млађан Динкић оценио да би било природно да Војислав Коштуница у другом кругу подржи Бориса Тадића, као што је било природно да у првом кругу подржи Велимира Илића.

Зоран Лучић из Цесида сматра да ће „добар део бирача Мркоњића ићи Николићу, а гласачи Јовановића и Пастора Тадићу”. „Питање је шта ће бити са бирачима Илића, они ће мигрирати ка Тадићу и Николићу и бити у односу 3:1”, оценио је Лучић, који очекује да ће у другом кругу бити још већи одзив. „Са референдумском атмосфером могуће је да ће још неколико стотина хиљада бирача изаћи на изборе, али не верујем да ће бити премашен одзив од септембарских избора 2000. године”, истакао је он.

Биљана Баковић

---------------------------------------------------------------------------------------------

По пола милиона гласова више за Николића и Тадића

Оба фаворита на јуче одржаним председничким изборима освојила су готово по пола милиона више гласова него њихове странке на парламентарним изборима. Наиме, радикали су прошлог јануара освојили око 1.150.000, а сам Томислав Николић, према процени Цесида, око 1,61 милион, док су демократе на последњим парламентарним изборима освојиле највише гласова од 1990. године – око 920.000, а њихов лидер Борис Тадић је јуче освојио око 1,45 милиона гласова.

Томислав Николић је и на прошлим председничким изборима у јуну 2004. године у првом кругу добио највише гласова. Од свог највећег конкурента радикал је у првој рунди био бољи за око 87.000 гласова од Бориса Тадића (за Николића је гласало 939.695 бирача), односно 2,8 одсто, али у другом кругу је за кандидата Демократске странке гласало 275.055 грађана више (8,7 одсто) него за кандидата Српске радикалне странке. Тада је у другом кругу за Тадића гласало готово дупло више грађана него у првом кругу (1,7 милиона).(/slika2)

Трећепласирани кандидат Нове Србије Велимир Илић, кога је подржала и Демократска странка Србије, остварио је дупло лошији резултат од оног који је пре годину дана имала коалиција ове две странке. Тада су „народњаци” освојили 16,7 одсто гласова, односно за њих је гласало 672.000 бирача, док је сам Илић, како је објавио Цесид, освојио око 7,6 одсто, односно око 310.000 гласова. Лидер НС има лошији резултат и од кандидата владајуће коалиције на прошлим председничким изборима Драгана Маршићанина, који је 2004. године освојио 414.000 гласова. Ипак, ваља подсетити да је Маршићанин тада имао подршку целе ондашње владајуће коалиције коју су, уз ДСС и НС чинили и Г17 плус (који је сада подржао Тадића) и Српски покрет обнове.

Кандидати Социјалистичке партије Србије и Либерално-демократске партије Милутин Мркоњић и Чедомир Јовановић освојили су незнатно више гласова него њихове партије пре годину дана, с тим што треба имати у виду да је пре годину дана Јовановићева странка наступила у коалицији с још три странке, од којих је једна – Лига социјалдемократа Војводине – овог пута подржала Бориса Тадића.

С друге стране, Мркоњић је освојио готово дупло више гласова него његов садашњи партијски шеф Ивица Дачић који се за председника Србије кандидовао 2004. године. Дачић је тада добио подршку око 112.000 грађана.

Кандидаткиња Покрета снага Србије Миланка Карић освојила је само један одсто гласова, односно око 40.000, што је готово дупло мање од резултата који је остварила њена странка прошле године – 73.000 гласова (1,8 одсто). Ипак, ситуација је много гора када се њен учинак упореди са оним који је остварио њен супруг Богољуб Карић 2004. године. Он је тада као председнички кандидат освојио око 600.000 гласова.

С друге стране, Марјан Ристичевић је ове године добио дупло више гласова него пре четири године на председничким изборима. Сада је, како процењује Цесид, добио подршку око 18.000 бирача, док је прошли пут имао мање гласова него прикупљених потписа за председничку кандидатуру (9.500).

И кандидат коалиције мађарских странака Иштван Пастор прошао је боље него његова странка прошле године. Он је, уз подршку других мађарских странака, освојио око 90.000 гласова, што је готово дупло више него што је освојио његов Савез војвођанских Мађара прошле године.

М. В.

---------------------------------------------------------------------------------------------

Мркоњић: Вратио сам СПС на политичку сцену

Председнички кандидат Социјалистичке партије Србије (СПС) Милутин Мркоњић изјавио је синоћ да је очекивао бољи резултат на изборима, али да је најважније да је успео да СПС врати на политичку сцену Србије.

Мркоњић је на конференцији за новинаре у Изборном штабу СПС-а у Београду казао да ће његова странка постићи бољи резултат на предстојећим локалним изборима, као и на парламентарним, који ће, како је оценио, бити расписани брзо.

Мркоњић је истакао и да му је жао што није имао прилике да са млађим председничким кандидатима директно разговара о томе како они виде бољи живот у Србији, јер је председник Србије дужан да грађанима обезбеди бољи живот.

Према подацима Цесида, Мркоњић је на председничким изборима освојио шест одсто гласова (245.000), а према подацима Републичке изборне комисије 6,16 одсто гласова.

Бета

---------------------------------------------------------------------------------------------

Шампањац у штабу ЛДП-а

Према ведрој атмосфери и осмесима на лицу функционера и присталица Либерално-демократске партије синоћ у Центру за културну деконтаминацију, где је био изборни штаб председничког кандидата Чедомира Јовановића, могло се закључити да су задовољни изборним резултатом и пре него што су то у званичном обраћању потврдили. Задовољство су показали и отварањем шампањца. Гласна музика уз коју су, посредством телевизије, праћена изборна догађања утишавана је само за време емитовања Цесидове процене резултата и укључења у изборне штабове других кандидата. Тада су и изрази лица присутних постајали озбиљнији, али само накратко.

Осим Наташе Мићић, Владана Батића, Ненада Прокића и других функционера ЛДП-а, синоћ су у ЦЗКД биле и бројне познате личности које су подржале кандидатуру Јовановића, као што су глумац Бора Тодоровић, сликарка Биљана Цинцаревић, драмски писац Биљана Србљановић, као и представници неколико невладиних организација блиских ЛДП-у – Наташа Кандић, Биљана Ковачевић-Вучо, Миљенко Дерета... Пре обраћања Ивана Андрића и Зорана Остојића готово и да нису говорили о политици, па је све више личило на необавезно ћаскање старих пријатеља.

Андрић је казао да ће резултати свакако бити бољи него на прошлогодишњим парламентарним изборима, што су страначке присталице поздравиле аплаузом. Он је рекао да очекује да ће Јовановић освојити око 220.000 до 230.000 гласова и да ће на крају имати више од Мркоњића.

Судећи према реакцијама окупљених, које нису много занимали резултати двојице првопласираних кандидата, највећи конкуренти Јовановићу су, изгледа, били Велимир Илић и Милутин Мркоњић који су од окупљених добили – звиждуке.

Долазак Чедомира Јовановића, у пратњи супруге, политичких сабораца Ненада Милића и Владимира Бебе Поповића и неколико десетина других активиста, око 22.30 сати, праћен је дугачким и гласним аплаузом симпатизера ЛДП-а. Председнички кандидат им се обратио, држећи за руку супругу, после чега је свој изборни резултат прославио уз шампањац.

А. М.

---------------------------------------------------------------------------------------------

Илић: Још не знам кога ћу подржати у другом кругу

Председнички кандидат Нове Србије Велимир Илић изјавио је синоћ да је задовољан изборним резултатима, а да ће одлуку о томе ког ће кандидата подржати у другом кругу Нова Србија донети до краја месеца. „Задовољан сам резултатима избора јер то су углавном гласови присталица Нове Србије”, рекао је Илић Танјугу.

Он је додао да је победио у местима где је увек побеђивао и нагласио да ће „мало размотрити ситуацију”, а када се изборне страсти стишају одлучиће ког кандидата ће подржати у другом кругу. „Ко ће то бити, за сада, не могу да кажем”, изјавио је Илић.

Танјуг

---------------------------------------------------------------------------------------------

Ристичевић: Гласање само да се „овери фотеља”

Инђија – Председнички кандидат Народне сељачке странке и Уједињене сељачке странке Марјан Ристичевић изјавио је јуче да се у Србији одржава гласање чији је циљ да се поново изгласа исти председник Србије. „Ово је прилика да се ’одгласа’ председник Србије, да се ’овери фотеља’. Не мислим да ће председник бити изабран, већ ће бити одабран, проглашен”, рекао је Ристичевић.

Он је истакао да не очекује да ће добити велики број гласова, јер искључиво рачуна на гласове „најтврђих присталица”.

Према његовом мишљењу, ово нису избори, јер за изборе је неопходно створити фер и демократску атмосферу и обезбедити и једнаку заступљеност свих кандидата у медијима.

Ристичевић је јуче ујутро гласао на бирачком месту у основној школи у Новим Карловцима.

Танјуг

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Коштуница: Уверен сам да ће и ови избори бити поштени

Председник Владе Србије Војислав Коштуница изразио је јуче уверење да ће и ови избори бити „демократски, поштени и у потпуности сагласни закону”.

Премијер је оценио да се избори за председника Србије одржавају у складу са усвојеним Уставом и додао да ће изабрани председник Србије имати надлежности дефинисане новим Уставом. „После ових избора заиста ћемо моћи да кажемо да су све три кључне државне институције – Народна скупштина, Влада Србије и председник Републике формирани у складу са Уставом и Уставним законом”, рекао је Коштуница, после гласања за председника Србије.

Премијер је пре подне гласао на бирачком месту у Господар-Јевремовој улици 42.

Танјуг

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Добричанин: Народ ће знати да препозна правог кандидата

Ниш - Председнички кандидат Реформистичке странке Ниш Југослав Добричанин изјавио је јуче да ће народ знати да препозна правог кандидата који ће одговорно водити државу.

Он је новинарима у Нишу после гласања рекао да очекује и други изборни круг, јер нико од кандидата неће добити довољан број гласова за победу у првом кругу.

Добричанин је изразио наду и да је гласање протекло у „позитивној атмосфери, као што је била и кампања”.

Бета

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Велико интересовање дијаспоре

Према извештајима агенција
Српска дијаспора имала je јуче прилику на 65 бирачких места у 36 земаља да гласа за новог председника Србије. Право гласа на председничким изборима, иначе, има 37.053 бирача у иностранству.

Српска дијаспора у Чешкој показала је јуче рекордно интересовање за председничке изборе у домовини. У амбасади Србије у Братислави јуче до 16 часова гласало је 66 одсто уписаних бирача. У бирачки списак амбасаде у Братислави уписано је, иначе, 515 држављана Србије од око 3.000 колико их живи у Словачкој. У суседној Чешкој, у амбасади Србије у Прагу до 16 часова гласало је 34 одсто од 252 уписана бирача.

Истовремено, од 800 грађана Србије који живе и раде у Пољској, у бирачки списак у амбасади у Варшави регистрован је 141 бирач, а излазност је до 16 часова достигла 29 одсто. У Румунији су јуче била отворена бирачка места у амбасади Србије у Букурешту и у Генералном конзулату у Темишвару.

На бирачком списку у амбасади Србије у Букурешту уписано је 189 бирача, док је у српском генералном конзулату у Темишвару регистровано 116 српских грађана са правом гласа. Генерални конзулат у Темишвару први пут организује изборе.

За председничке изборе у Србији, у поређењу са прошлим парламентарним изборима, у Аустрији владало је веће интересовање бирача, па је јуче до 15 часова у конзуларном одељењу амбасаде Србије у Бечу, где право гласа има 2.424 грађана, гласало око 550 бирача. Права „навала” бирача уследила је између 12 и 14 часова, када су гласачи чекали у редовима да би ушли у српски конзулат у Бечу.

До 16 сати по московском времену на бирачком месту у амбасади Србије у Москви на председничким изборима гласао је 171 од укупно 1.241 уписаног бирача, или око 14 одсто бирача, изјавила је Танјугу председница бирачког одбора Јасмина Кљаић-Веселиновић.

На другом крају света, у Канади, била су отворена два бирачка места: у генералном конзулату у Торонту и у амбасади Републике Србије у Отави.

„На бирачком списку у генералном конзулату било је уписаних 792 бирача, а изашло их је 185”, саопштио је председник изборне комисије конзул Горан Савић.

С. Р.