Радо робот иде у војнике

Америчка војска убрзано уводи нове ратнике који никада не спавају и не крваре – роботе који ће, како се најављује, променити ратовање и ваздуху и на тлу. Два најновија су недавно јавно приказана: беспилотни хеликоптер на даљинско управљање и мали робот с дугим вратом који може да се извије и провири кроз прозор.

Хеликоптер (MQ-8B Fire Scout) ће се до краја године наћи на ратном броду „Макинерни” и служити за откривање трговаца дрогом у Тихом океану. А робот (PackBot) опремљен гусеницама прелазиће преко стеновитих предела и сакупљаће и онеспособљаваће експлозивне направе помоћу механичке руке којом управљају војници из заклона.

Око 2.500 таквих направа већ је распоређено у Ираку и Авганистану,  где бомбе ручне израде које постављају побуњеници односе највише америчких живота. Само пре шест година америчка армија није имала готово ниједног робота у својем саставу, а сада користи, најмање, 10.000 на земљи и 7.000 у ваздуху  – од малог (Raven)  што полеће из руке до шпијунског авиона (Global Hawk) који непрекидно лети 35 сати.

Ратно ваздухопловство се испрва противило употреби беспилотних летелица,  а сада признаје да обучава више таквих оператера него пилота бомбардера и борбених авиона. На хиљаде теледиригираних уређаја послато је у Ирак и Афганистан да из ваздуха уходе непријатеља, траже подметнуне бомбе или испаљују ракете.

Робот извиђач

Занинмање за роботе са животињјским обличјем појавило се још 1968. када је компанија „Џенерал електрик”начинила самоходну машину на гасни погон, налик слону, којом је,  уз много тешкоћа, управљао човек. Програм је, међутим, брзо угашен. Данас се у сличне истраживачке подухвате улаже новац, чак више од милион долара у ходајуће роботе.  Један од тих покреће дизел-генератор који ће струјом напајати разноврсне покретне направе. Поменуту електро-мазгу су смислили бивши „Дизнијеви”стручњаци, својевремено израдивши око три метра високог робота-диносауруса (Laki),  који је тумарао забавним парковима.  Друга мазга намењена је, пак, ношењу опреме да би војници лакше преваљивали велике раздаљине.

Из истог легла је роботски пас (Jobotik), будући најбољи војников пријатељ.  Замислите снајперисту скривеног иза зида, а ви морате некога да пошаљете да то извиди: ако одредите човека, велика је вероватноћа да ће погинути, зар не? У таквим (не)приликама жртвено јагње треба да буде роботски пас који ће снимити где се усамљени стрелац сакрио. Чак да га смртоносно тане оштети, кудикамо је јевтинији од људског живота.

Помислићете, свакако, да истраживачи поваздан мозгају како да израдесвакојаке војничке скаламерије, иако је то један од уходаних начина да намаме будуће улагаче.  Једног дана ће робот-кит пливати поред јата правих водених грдосија, снимајући и бележећи како се понашају, што ће олакшати да се одгонетну путокази и обрасци њихових прекоокеанских сеоба. Уместо да читате шта се збива, преко металних двојника бићете у океану!

Роботи слични гмизавцима користиће се да испитују подземна складишта горива или, у мањој сразмери, да спроводе медицинске провере и изводе хируршке захвате у људском телу. Наиме, један од кључних праваца изучавања јесу медицински поступци са најмање насилног продирања и оштећења ткива. Већ су на Карнеги Мелоун универзитету змијолику скаламерију, око два сантиметра дугачку, убацили у стомак живе свиње.

Мишићи дивокозе

Најважнији научни продор очекује се у изради вештачких мишића, материјала који се, као и природни, грче и опуштају под струјним надражајем. Природни мишићи су задивљујуће опруге, подупирачи, кочнице, мотори и ублаживачи удара, све на једном месту.  Робот-рак има чврсте вештачке мишиће којима покреће ноге, саткане од легуре никла и титанијума, прозване нитинол, која се сажима када се пропусти струја.

На тржишту је идруга врста, направљена од нарочитог полимера. У компанији „Бостон дајнамикс”дуго и стрпљиво су рашчлањивали снимке дивокозиних скокова по високим и стрмим планинским стенама.  Шта се збива у ногама ових сисара? Колика је вучна сила која их одвлачи узбрдо? Желећи да сазнајуда ли је то применљиво на машинама, биолози на Универзитету Харвард су сецирали козје удове. Из тога је произишао робот са шест ногу врло гипког корака за који је заинтересована Агенција за изучавање напредних програма одбране САД (DARPA).

Проучаваоци биомиметике не чекају скрштених руку најсавршеније вештачке мишиће, у међувремену трагају за узорима у природи покушавајући да открију зашто роботи нису у стању да ураде то што животиње свакодневно чине. Роберт Фул са Калифорнијског универзитета је изучавао сићушне длачице на крајевима ножних прстију гуштера гека који без тешкоћа трчкара углачаним површинама, успиње се уз зидове и хода по таваници.

Ни посматрање под моћним електронским микроскопом није открило тајну како се те невидљиве израслине чисте и лепе за подлогу, а да се никад не умрсе.