Rado robot ide u vojnike

Američka vojska ubrzano uvodi nove ratnike koji nikada ne spavaju i ne krvare – robote koji će, kako se najavljuje, promeniti ratovanje i vazduhu i na tlu. Dva najnovija su nedavno javno prikazana: bespilotni helikopter na daljinsko upravljanje i mali robot s dugim vratom koji može da se izvije i proviri kroz prozor.

Helikopter (MQ-8B Fire Scout) će se do kraja godine naći na ratnom brodu „Makinerni” i služiti za otkrivanje trgovaca drogom u Tihom okeanu. A robot (PackBot) opremljen gusenicama prelaziće preko stenovitih predela i sakupljaće i onesposobljavaće eksplozivne naprave pomoću mehaničke ruke kojom upravljaju vojnici iz zaklona.

Oko 2.500 takvih naprava već je raspoređeno u Iraku i Avganistanu,  gde bombe ručne izrade koje postavljaju pobunjenici odnose najviše američkih života. Samo pre šest godina američka armija nije imala gotovo nijednog robota u svojem sastavu, a sada koristi, najmanje, 10.000 na zemlji i 7.000 u vazduhu  – od malog (Raven)  što poleće iz ruke do špijunskog aviona (Global Hawk) koji neprekidno leti 35 sati.

Ratno vazduhoplovstvo se isprva protivilo upotrebi bespilotnih letelica,  a sada priznaje da obučava više takvih operatera nego pilota bombardera i borbenih aviona. Na hiljade teledirigiranih uređaja poslato je u Irak i Afganistan da iz vazduha uhode neprijatelja, traže podmetnune bombe ili ispaljuju rakete.

Robot izviđač

Zaninmanje za robote sa životinjjskim obličjem pojavilo se još 1968. kada je kompanija „Dženeral elektrik”načinila samohodnu mašinu na gasni pogon, nalik slonu, kojom je,  uz mnogo teškoća, upravljao čovek. Program je, međutim, brzo ugašen. Danas se u slične istraživačke poduhvate ulaže novac, čak više od milion dolara u hodajuće robote.  Jedan od tih pokreće dizel-generator koji će strujom napajati raznovrsne pokretne naprave. Pomenutu elektro-mazgu su smislili bivši „Diznijevi”stručnjaci, svojevremeno izradivši oko tri metra visokog robota-dinosaurusa (Laki),  koji je tumarao zabavnim parkovima.  Druga mazga namenjena je, pak, nošenju opreme da bi vojnici lakše prevaljivali velike razdaljine.

Iz istog legla je robotski pas (Jobotik), budući najbolji vojnikov prijatelj.  Zamislite snajperistu skrivenog iza zida, a vi morate nekoga da pošaljete da to izvidi: ako odredite čoveka, velika je verovatnoća da će poginuti, zar ne? U takvim (ne)prilikama žrtveno jagnje treba da bude robotski pas koji će snimiti gde se usamljeni strelac sakrio. Čak da ga smrtonosno tane ošteti, kudikamo je jevtiniji od ljudskog života.

Pomislićete, svakako, da istraživači povazdan mozgaju kako da izradesvakojake vojničke skalamerije, iako je to jedan od uhodanih načina da namame buduće ulagače.  Jednog dana će robot-kit plivati pored jata pravih vodenih grdosija, snimajući i beležeći kako se ponašaju, što će olakšati da se odgonetnu putokazi i obrasci njihovih prekookeanskih seoba. Umesto da čitate šta se zbiva, preko metalnih dvojnika bićete u okeanu!

Roboti slični gmizavcima koristiće se da ispituju podzemna skladišta goriva ili, u manjoj srazmeri, da sprovode medicinske provere i izvode hirurške zahvate u ljudskom telu. Naime, jedan od ključnih pravaca izučavanja jesu medicinski postupci sa najmanje nasilnog prodiranja i oštećenja tkiva. Već su na Karnegi Meloun univerzitetu zmijoliku skalameriju, oko dva santimetra dugačku, ubacili u stomak žive svinje.

Mišići divokoze

Najvažniji naučni prodor očekuje se u izradi veštačkih mišića, materijala koji se, kao i prirodni, grče i opuštaju pod strujnim nadražajem. Prirodni mišići su zadivljujuće opruge, podupirači, kočnice, motori i ublaživači udara, sve na jednom mestu.  Robot-rak ima čvrste veštačke mišiće kojima pokreće noge, satkane od legure nikla i titanijuma, prozvane nitinol, koja se sažima kada se propusti struja.

Na tržištu je idruga vrsta, napravljena od naročitog polimera. U kompaniji „Boston dajnamiks”dugo i strpljivo su raščlanjivali snimke divokozinih skokova po visokim i strmim planinskim stenama.  Šta se zbiva u nogama ovih sisara? Kolika je vučna sila koja ih odvlači uzbrdo? Želeći da saznajuda li je to primenljivo na mašinama, biolozi na Univerzitetu Harvard su secirali kozje udove. Iz toga je proizišao robot sa šest nogu vrlo gipkog koraka za koji je zainteresovana Agencija za izučavanje naprednih programa odbrane SAD (DARPA).

Proučavaoci biomimetike ne čekaju skrštenih ruku najsavršenije veštačke mišiće, u međuvremenu tragaju za uzorima u prirodi pokušavajući da otkriju zašto roboti nisu u stanju da urade to što životinje svakodnevno čine. Robert Ful sa Kalifornijskog univerziteta je izučavao sićušne dlačice na krajevima nožnih prstiju guštera geka koji bez teškoća trčkara uglačanim površinama, uspinje se uz zidove i hoda po tavanici.

Ni posmatranje pod moćnim elektronskim mikroskopom nije otkrilo tajnu kako se te nevidljive izrasline čiste i lepe za podlogu, a da se nikad ne umrse.