У Партизану играч није препуштен сам себи

Партизанови ватерполисти су у четвртом колу Евролиге савладали италијански Посилипо и себи широм отворили врата четвртфинала најважнијег клупског такмичења. Јунак из сенке те победе је Марко Аврамовић. Освојио је лопту после судијског подбацивања, а у наставку акције, минут и по пре краја утакмице, постигао погодак (7:5) чиме је одагнао све бриге свог тима.

– Ушао сам у утакмицу сувише емотивно због њеног значаја, а можда и због пораза у претходном колу у Напуљу, па ми није ишло. Хвала тренеру Удовичићу што је имао стрпљење и држао ме у игри. Када сам се борио за лопту код подбацивања једина жеља ми је била да је узмем да бисмо направили још један зид, који ће спречити Посилипо да нам поквари резултат, – описао је Аврамовић тренутке који су одредили победника. – Потом сам дошао у прилику да дам гол и, једноставно, нисам могао да је не искористим. Два пута сам пре тога промашио, па ми је у глави било само да овог пута морам да погодим.

Марко Аврамовић (рођен 24. августа 1986. у Београду) на Бањици је не само пропливао, него је практично ту и проходао. Његов отац Зоран је био не само ватерполиста „црно-белих”, него и дугогодишњи генерални секретар клуба.

– Због оца нисам осећао никакав притисак нити од других, нити од њега. Он ме је, наравно, као спортиста саветовао, али није захтевао да постанем ватерполиста. Једноставно, деведесетих година је бављење спортом била једна од прилика да се избегну опасности које су вребале моју генерацију, – подсећа млађи Аврамовић. – У Партизану ниједан играч није препуштен сам себи. То је заиста институција и уз нас су и стручни штаб, и руководство, и навијачи. Ето, против Посилипа смо имали такву подршку с трибина какву вероватно нико нема у Европи. Зато је заиста задовољство да се игра за Партизан, али и велика одговорност. Наравно, важан је и финансијски моменат, а клуб је и по том питању, у складу с могућностима, врло коректан према нама.

Марко Аврамовић је, као и већина његових саиграча, Партизаново дете. Стицајем околности они су добили прилику да врло рано ступе на највећу сцену и сада су, уз неколико појачања, тим о коме се са страхопоштовањем говори у свету.

– У Партизану се ради систематски, пажљиво се прате деца у клупској школи ватерпола, селекција се обавља изузетно стручно, користи се вишедеценијско искуство. Ми смо већ са 17 година заиграли са сениорима и било је потребно време да сазримо. Имамо још много да учимо, али ова генерација може да врати Партизан на европски трон. Можда већ ове године, – оптимиста је Аврамовић.

Прошле године је играо и за репрезентацију и осветлао образ. Како сада стоје ствари у њој ће после Олимпијских игара у Пекингу бити више места, јер је најављена смена генерација.

– Репрезентација ми је велика жеља. Наравно, треба још доста ствари да савладам. Савремени ватерполо захтева универзалне играче, – нагласио је Аврамовић. – Мислим да се доста добро сналазим на обе стране, и на такозваној незгодној и на згодној. Надам се да ћу ускоро бити спреман да помажем и онима који чувају центра.

Марко Аврамовић је на трећој години Факултета за пословне студије на Универзитету „Мегатренд”. Све је теже да се ускладе спорт и школа, али може и то.

– Спорт није једина ствар на свету, па на време мора да се размишља шта после играчке каријере. Веома сам захвалан професорима што имају разумевање за моје обавезе у ватерполу и омогућују ми да на испите излазим кад ми одговара, то јест и мимо испитних рокова, – похвалио је Аврамовић однос наставног особља на факултету према спортистима.

Пред њим су двоструке припреме: за полагање испита и победе у Евролиги. И за једно и за друго је на добром путу и у томе није усамљен у Партизану.