U Partizanu igrač nije prepušten sam sebi

Partizanovi vaterpolisti su u četvrtom kolu Evrolige savladali italijanski Posilipo i sebi širom otvorili vrata četvrtfinala najvažnijeg klupskog takmičenja. Junak iz senke te pobede je Marko Avramović. Osvojio je loptu posle sudijskog podbacivanja, a u nastavku akcije, minut i po pre kraja utakmice, postigao pogodak (7:5) čime je odagnao sve brige svog tima.

– Ušao sam u utakmicu suviše emotivno zbog njenog značaja, a možda i zbog poraza u prethodnom kolu u Napulju, pa mi nije išlo. Hvala treneru Udovičiću što je imao strpljenje i držao me u igri. Kada sam se borio za loptu kod podbacivanja jedina želja mi je bila da je uzmem da bismo napravili još jedan zid, koji će sprečiti Posilipo da nam pokvari rezultat, – opisao je Avramović trenutke koji su odredili pobednika. – Potom sam došao u priliku da dam gol i, jednostavno, nisam mogao da je ne iskoristim. Dva puta sam pre toga promašio, pa mi je u glavi bilo samo da ovog puta moram da pogodim.

Marko Avramović (rođen 24. avgusta 1986. u Beogradu) na Banjici je ne samo proplivao, nego je praktično tu i prohodao. Njegov otac Zoran je bio ne samo vaterpolista „crno-belih”, nego i dugogodišnji generalni sekretar kluba.

– Zbog oca nisam osećao nikakav pritisak niti od drugih, niti od njega. On me je, naravno, kao sportista savetovao, ali nije zahtevao da postanem vaterpolista. Jednostavno, devedesetih godina je bavljenje sportom bila jedna od prilika da se izbegnu opasnosti koje su vrebale moju generaciju, – podseća mlađi Avramović. – U Partizanu nijedan igrač nije prepušten sam sebi. To je zaista institucija i uz nas su i stručni štab, i rukovodstvo, i navijači. Eto, protiv Posilipa smo imali takvu podršku s tribina kakvu verovatno niko nema u Evropi. Zato je zaista zadovoljstvo da se igra za Partizan, ali i velika odgovornost. Naravno, važan je i finansijski momenat, a klub je i po tom pitanju, u skladu s mogućnostima, vrlo korektan prema nama.

Marko Avramović je, kao i većina njegovih saigrača, Partizanovo dete. Sticajem okolnosti oni su dobili priliku da vrlo rano stupe na najveću scenu i sada su, uz nekoliko pojačanja, tim o kome se sa strahopoštovanjem govori u svetu.

– U Partizanu se radi sistematski, pažljivo se prate deca u klupskoj školi vaterpola, selekcija se obavlja izuzetno stručno, koristi se višedecenijsko iskustvo. Mi smo već sa 17 godina zaigrali sa seniorima i bilo je potrebno vreme da sazrimo. Imamo još mnogo da učimo, ali ova generacija može da vrati Partizan na evropski tron. Možda već ove godine, – optimista je Avramović.

Prošle godine je igrao i za reprezentaciju i osvetlao obraz. Kako sada stoje stvari u njoj će posle Olimpijskih igara u Pekingu biti više mesta, jer je najavljena smena generacija.

– Reprezentacija mi je velika želja. Naravno, treba još dosta stvari da savladam. Savremeni vaterpolo zahteva univerzalne igrače, – naglasio je Avramović. – Mislim da se dosta dobro snalazim na obe strane, i na takozvanoj nezgodnoj i na zgodnoj. Nadam se da ću uskoro biti spreman da pomažem i onima koji čuvaju centra.

Marko Avramović je na trećoj godini Fakulteta za poslovne studije na Univerzitetu „Megatrend”. Sve je teže da se usklade sport i škola, ali može i to.

– Sport nije jedina stvar na svetu, pa na vreme mora da se razmišlja šta posle igračke karijere. Veoma sam zahvalan profesorima što imaju razumevanje za moje obaveze u vaterpolu i omogućuju mi da na ispite izlazim kad mi odgovara, to jest i mimo ispitnih rokova, – pohvalio je Avramović odnos nastavnog osoblja na fakultetu prema sportistima.

Pred njim su dvostruke pripreme: za polaganje ispita i pobede u Evroligi. I za jedno i za drugo je na dobrom putu i u tome nije usamljen u Partizanu.