Кројачи нове црногорске историје

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Буру незадовољства ученика, родитеља, професора, историчара, удружења бораца и стручне јавности изазвале су неистине у уџбенику историје за четврти разред гимназије, аутора Шерба Растодера, Драгутина Паповића и Саита Шаботића.

Од Министарства просвете и науке више организација и појединаца захтева да уџбеник историје повуку из образовног система и подвргну суду истине, односно чињеница.

Радан Николић, председник Управног одбора Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе, оценио је за „Политику” да је у овом уџбенику изнета још једна у „низу тешких и опасних неистина у црногорским уџбеницима историје о ратним дешавањима”.

„Наше удружење је позвало Министарство просвете и науке да спречи тровање ученика црногорских школа лажима у уџбеницима историје о ратним дешавањима 1991–1999. године на просторима бивше СФРЈ и СРЈ и преиспита рад историчара Шерба Растодера у Савету за опште образовање”, каже Николић.

Он подсећа да Савет за опште образовање доноси стандарде за припрему уџбеника историје и других општеобразовних предмета, утврђује образовне програме и одобрава уџбенике за те предмете. Додаје да је несхватљиво да историчар Шербо Растодер, „коме није први пут да због властитих политичких циљева намерно и жестоко искривљује истину о историјским дешавањима”, као члан Савета и аутор и коаутор уџбеника историје и одлучује о њима.

„Удружење сматра да протекле ратне сукобе без објективног сагледавања узрока, тока и последица тих сукоба и једнаког односа према жртвама и злочинцима, без обзира на њихову националност, веру, или другу посебност, нема ваљаног суживота, помирења, интеграција и стабилности и мира у региону”, оценио је он.

Своје неслагање са појединим наводима у уџбенику који се односе на Други светски рат и дешавања у Црној Гори око НОБ-а изразило је и Удружење бораца.

Магистар књижевности из Пљеваља Бојан Струњаш за наш лист је рекао да у том уџбенику пише да су у пљеваљској Буковици од 1992. до 1996. године припадници Војске Југославије убили шест особа иако је „Амнести интернешенел” саопштио да су убиства у Буковици вршили припадници „зелених беретки”.

„Поуздано се зна да је Исмаил Милатовић звани Цар, припадник „зелених беретки”, убио оца и сина Хајра и Ејуба Муслића из Буковице. Овај податак зна сваки становник Буковице и пљеваљског краја, као и чињеницу да припадници ЈНА нису убили никога у Буковици. То је јасно потврдила и црногорска Управа полиције”, истиче Струњаш.

Он је заједно са Српским националним саветом званичницима Црне Горе поручио да из тих разлога „српска деца више не желе да уче из уџбеника које пишу осведочени србомрсци и квазинаучници који се уместо чињеницама служе фалсификатима, желећи тако да дефинишу српски народ као злочиначки”.

„Ово је довољан разлог да се страшило од уџбеника за четврти разред гимназије повуче из наставе, а његови аутори казне по закону”, каже Струњаш.

Протојереј Митрополије црногорско приморске Бранко Тапушковић истиче да је спорни уџбеник историје „само још један у низу алата, помоћу којег се наставља ширење нетачних, непоштених и измишљених информација, директно усмерених против наше цркве”.

У тој књизи пише и следеће: „Подршку оваквој политици ДПС-а пружала је Српска православна црква и њен митрополит Амфилохије”.

„Ова констатација је безазлена лаж, и опасна конструкција којом покушавају да младу генерацију окрену против сопствене цркве”, казао је Тапушковић.

Министарство просвете и образовања је од Савета за опште образовање тражило да утврди оправданост појединих садржаја који су спорни у јавности а налазе се у поменутом уџбенику.

У допису који је наша редакција добила од министарства, министар Сретен Шкулетић од Савета захтева да утврди да ли су „у време конкурса за прибављање рукописа за уџбеник историје поједини аутори уџбеника били запослени у Заводу за уџбенике и да ли су учествовали у раду Савета за опште образовање надлежног за одобравање уџбеника”.

Председник Савета за опште образовање Радован Дамјановић, поводом историје за гимназијалце, изјавио је да је Савет „одобрио прво програм историје, а потом и уџбеник”. „Моја обавеза није да читам текстове и као председник Савета не осећам се баш пријатно због реаговања. Не бих могао прихватити одговорност, зашто се то десило”, додао је он.

Спорни уџбеник је уредно прошао целу процедуру – од Завода за школство, који је 2004. сачинио програме за уџбенике историје до Савета за опште образовање који га је усвојио 15. јула ове године.