Сарадња на највишем нивоу

Суботица – Односи Србије и Мађарске су на највишем нивоу до сада, закључили су председници двеју држава Борис Тадић и Ласло Шољом током синоћњих разговора у Суботици.

– Мађарска нам је дала значајну и политички релевантну подршку на путу ка европским интеграцијама, док смо ми нагласили да Србија остаје отворена за мађарске инвестиције и раст потенцијала економске сарадње између две земље – рекао је председник Тадић. Он је нагласио да Србија остаје привржена завршетку европских коридора до почетка 2012. године, и да се тренутно на територији Србије граде и обнављају мостови, који спадају међу најдуже и највише у Европи, а који се налазе на паневропском коридору који је са економске стране значајан и за Мађарску.

– У разговору смо се сагласили да су националне мањине мост за сарадњу између двеју земаља, да је заштита идентитета и културе наших мањина с обе стране границе претпоставка растућих и добрих односа између две земље. Србија је усвојила Закон о националним саветима који питање мањинских права и права на персоналну аутономију подиже на изузетан ниво, виши од стандарда који постоје у многим европским земљама – рекао је председник Тадић.

Председник Србије је говорио и о опредељењу државног врха за интеграцију у Европску унију и равномеран развој своје територије, те да је због тога донет Статут Војводине и Закон о преносу надлежности.

– Статут треба да обезбеди боље услове за економски развој северне покрајине и његово доношење је унутрашње политичко питање Србије. Мађарска га је управо тако и третирала и ми поштујемо тај њихов став – нагласио је председник Тадић.

Мађарски председник Ласло Шољом честитао је Србији укидање виза за улазак у земље ЕУ од 19. децембра и нагласио да је то признање Уније за истрајност на путу интеграција.

– По Лисабонском споразуму, који је ступио на снагу од 1. децембра, Мађарска ће као чланица тројног председништва узети учешће у помоћи интеграцији земаља западног Балкана јер је то у интересу целе Европе. Као и до сада, Мађарска ће подржати Србију ако упути молбу за кандидатуру за чланство у ЕУ – рекао је председник Шољом.

Мађарски председник одао је признање Србији на доношењу закона о националним саветима који обезбеђује пуну културну аутономију и нагласио да је реч о закону који представља добар пример и за друге земље.

Између две земље које наглашавају своју добру сарадњу постоје тек два питања која, на неки начин, оптерећују њихове односе. Једно је однос према независности Косова, односно чињеница да је Мађарска признала независност јужне српске покрајине. Председник Тадић је истакао да је приликом претходног сусрета са Шољомом мађарском председнику рекао да не деле мишљење око тог питања. – Изражавам поштовање према ставу Мађарске која је пред Међународним судом у Хагу показала максималну уздржаност и не наступа у јавној дебати – рекао је председник Тадић.

О другој спорној теми било је речи на синоћњем сусрету у Суботици јер, како је председник Тадић саопштио, председници двеју земаља потписали су заједничко писмо које упућују академијама Србије и Мађарске да се научно размотри питање атроцитета и злочина током Другог светског рата. – На тај начин тај један спор оставили су историји и у политичком смислу ставили „ад акта”, рекао је председник Тадић.

----------------------------------------

Хрватска квари односе са Србијом

На новинарско питање како коментарише иступ Хрватске пред Међународним судом у Хагу, председник Борис Тадић је рекао да тај последњи иступ ставља у контекст наступа хрватских званичника у последње време, којима се кваре односи Србије и Хрватске.

– Ту пре свега имам у виду став Хрватске да је Србија недовољно искрена у погледу интегритета БиХ. То није тачно. Србија свом снагом подржава интегритет БиХ и остаје привржена Дејтонском споразуму и очекује да се чланице Федерације договоре око решења у БиХ. Сваки други став био би мешање у унутрашње ствари БиХ, као што се меша Хрватска када тврди да су у бившој СФРЈ по Уставу право самоопредељења до отцепљења имале не само републике већ и покрајине.

Председник Борис Тадић је нагласио и да би евентуална посета Стјепана Месића на српски Божић јужној српској покрајини могла да значи деградацију односа две земље, и да ће то имати у виду и други званичници.