Будућност припада одважнима

Од нашег сталног дописника из Вашингтона

Лошим вестима из (америчке) новинске индустрије никад краја: „Вашингтон пост“ је управо затворио три последња национална дописништва, „Вашингтон тајмс“ отпушта готово половину редакције, „Њујорк тајмс“ управо елиминише стотину новинарских места... Овде се, тим поводом, могу наћи и прогнозе кад ће последњи лист, у свом папирном облику, одштампати своје последње издање – у не тако далекој будућности.

Сви за овакво стање криве „дигиталне реалности“, Интернет, који кумује новим навикама читалаца. Два истакнута, а по много чему и кључна посленика у овом случају не само америчког, него и глобалног медијског бизниса, указала су, међутим, управо ових дана да будућност ипак није тако црна, да је, напротив, веома обећавајућа. Али под условом да је медијски посленици препознају и на време почну да мењају своје пословне моделе који никако не могу да остану на постојећем колосеку.

Један је глобални медијски тајкун Руперт Мардок, који је поверење у новине показао прошле године када је одбројао пет милијарди долара да би купио „Волстрит џорнал“, који је у међувремену са другог поново избио на прво место најпродаванијих листова у Америци, свргнувши са трона „Ју-Ес тудеј“. „Џорнал“ данас сваког дана купује више од два милиона људи, а чита га, може се замислити, њих много више, јер је доступан и „онлајн“.

Мардок, власник листова и ТВ станица на свим меридијанима, учествовао је ових дана на једном семинару који је организовала Федерална комисија за трговину (FederalTeradeComission), независно регулаторно тело за заштиту потрошача и спречавање монопола, да би тамо изнео своје виђење медијског, а пре свега новинског бизниса, са поруком да неће све новинске куће преживети ову кризу – али да је то добро за ову индустрију.

По њему, за пропаст (неких) неће бити крива дигитална технологија, односно Интернет, него њихови уредници и новинари, невољни да се за читаоце и гледаоце боре на нови начин, уместо ламентирања над бољом прошлошћу и тешком садашњошћу. „Будућност новинарства је сјајнија него икад“, тврди Мардок, при чему Интернет није противник, него добродошли савезник.

Оно што, зарад свог опстанка и просперитета, треба да ураде редакције у суочавању са неизбежном транзицијом ка дигиталној еријесте да у већој мери него досад производе садржаје релевантне за живот својих читалаца и да нове канале дистрибуције тих садржаја искористе да допру до много ширег аудиторијума. „Будућност припада одважнима“, поручује Мардок, „онима који пронађу нове начине да изађу у сусрет својим конзументима, који више не желе да зависе од тога да ли су код куће, у канцеларији или на путу да би прочитали неки чланак или одгледали одређени програм“. Многи већ данас, каже, „Џорнал“ читају са екрана свог „блекберија“ или „ајфона“ на путу ка послу или у повратку, у канцеларији са екрана компјутера, у авиону са електронског читача...

Али главна Мардокова порука је да квалитетни новински садржаји „онлајн“ више не могу да буду бесплатни као данас. Убудуће, мерило доброг новинарства биће спремност читалаца да макар симболично плате за оно што производе новине. „Стари пословни модел заснован на приходима одштампаних огласа је мртав, а не помажу ни огласи на Интернету, јер су приходи од њих само делић оног што је изгубљено.“ То се, по Мардоку, неће битно променити ни кад прође ова криза.

Нови бизнис модел на којем се у Мардоковој „Њуз корпорацији“ већ увелико ради предвиђа да ће за оно што произведу новинари плаћати не само непосредни читаоци, него и „агрегатори“, они који преузимају новинске текстове за своје потребе а да при том ни цента не одвајају за њихову производњу. „Ми само тражимо фер, мада скромну, цену за оно што производимо“, рекао је Мардок не помињући директно Гугл, али образлажући ситуацију довољно прецизно да свима буде јасно о коме је реч.

Одговор из Гугла је стигао брзо, објављен је, где би другде, него на страници „погледа“ Мардоковог „Волстрит џорнала“. „Ми нисмо паразит журнализма, него његов велики добротвор“, поручио је први човек Гугла, његов председник и главни директор Ерик Шмит. По њему, пад тиража новина није почео са појавом Интернета, него још од настанка радија и телевизије, чији су 24-сатни циклуси вести новине учинили застарелим већ у моменту када су одштампане.

Интернет је тај процес само убрзао, разбивши концепт новина као „пакета информација“ – сваки чланак се сада чита издвојен из контекста странице и целог листа, пронађен уз помоћ неког интернет-претраживача.

Као највећи претраживач, Гугл није пак у улози убице листова, него њиховог главног промотора, тврди Шмит. Преко Гугла до новинских садржаја данас води милијарду „кликова“ компјутерским мишем (на глобалном нивоу) плус три милијарде екстра посета са претрага и разних Гугл сервиса. „То је 100.000 прилика сваког минута да се придобију лојални читаоци – и стекну приходи.“

Оно у чему се Шмит слаже са Мардоком јесте дијагноза да је новинама данас заиста тешко да зараде „онлајн“, али по њему, „као што криза нема само један узрок, тако из ње не постоји само један излаз“.

Зато позива на партнерство: да се новим технологијама које олакшавају читање, а које се тренутно разрађују у Гугл лабораторијама, читаоци задрже дуже на садржајима, а да новинске организације при том зараде више, комбинујући бесплатне садржаје и оне за које треба да се плати. И по Шмиту, еволуција мобилних телефона у уређаје за читање стално прикључене на Интернет пружа нове могућности за ширење броја читалаца и дистрибуцију (плаћених) огласа.

Ово су, дакле, позиције два главна актера, али има ли напретка у транзицији ка исплативом новинском бизнису у ери Интернета?

Има. Гугл је почетком овог месеца издавачима понудио нови програм под називом „бесплатан први клик“, који читаоце позива да се региструју или претплате на садржаје одређеног листа, после читања пет њихових текстова дневно. То би, према образложењу из Маунтан Вјуа, Калифорнија, где је седиште ове корпорације са 20.000 запослених, омогућило издавачима да оне који их редовно читају евентуално приволе да се претплате.

Пре три дана, у среду, Гугл је започео још један експеримент којим жели да покаже да није непријатељ новина: у партнерству са два велика америчка листа, „Њујорк тајмсом“ и „Вашингтон постом“, покренуо је сајт „livingstories“ („живе приче“), који актуелне садржаје ова два угледна дневника аутоматски освежава, пружајући тако читаоцима могућност да увек буду у току. То би, како мисле у „Њујорк тајмсу“, могло да буде „заметак нечега веома важног“.

Колико важног – и што је још битније, колико исплативог – остаје да се види. Јер важно је да се покушава нешто ново, а не само да се кука над пропашћу старог.