Дијалози са Сири

Од нашег сталног дописника из Вашингтона

У први мах многи су то схватили као само још један покушај да се уређајем управља гласом, додуше нешто успелији од претходних, па је зато нови модел „ајфона” на промоцији, пре свега зато што му уопште није промењен спољни дизајн, дочекан са разочарањем. Премијера је додуше одржана без Стива Џобса, који је био на самртној постељи (преминуо је сутрадан), па је и то један од разлога што„Сири”, име поменутог програма за гласовну комуникацију, није привукао већу пажњу. Џобс је наиме, поред свега другог, био и мајстор презентација, геније маркетинга.

Већ после неколико дана показало се међутим да нешто револуционарно може да буде и оно што се не види на први поглед. „Сири” – женски глас који се одазива на команде – најављена као „интелигентни лични помоћник”, односно лична секретарица, показала се и те како способном, причљивом, духовитом, па и каприциозном.

Леш у мочвари

Сврха програма је да прихватањем команди изречених „природним језиком”, дакле реченицама које нису посебно структуиране да би их разумела машина, уређај обави послове за које је дотле требало користити тастатуру и дугмиће: да се програмира аларм, позове неки број из именика, унесе обавеза у календар, пронађе најближи ресторан, пошаље СМС и томе слично.

То се сада чини тако што се, продуженим држањем јединог механичког тастера на „ајфону” команда изговори онако како би се дао налог секретарици: подсети ме на састанак, позови мог најбољег пријатеља (биће позван онај број из именика који се најчешће користи), пронађи најближи ресторан, гаражу за паркинг и слично…

На све то брзо стиже одговор, саопштаван женским гласом који је довољно „хуманизован” да није одбојан, али и препознатљиво „синтетизован” да ставља до знања да је са друге стране ипак робот. Одговори се, као и питање, исписују и на екрану.

Све је функционално, прецизно и сасвим ефикасно. Али пошто у упутству нису наведена ограничења у погледу послова које „секретарица Сири” може да обавља, корисници – а већ првог дана од како је нови „ајфон” био у продаји, купљено је милион комада, чиме је постављен рекорд – почели су експерименте са изненађујућим резултатима.

На једном интернет-сајту је већ поприлична збирка „дијалога са Сири”, који највише асоцирају на комуникације посаде свемирског брода „Дискавери” са компјутером по имен ХАЛ из, у својој категорији, непревазиђеног филма „Одисеја 2001”. С тим разликом што „Сири”, за разлику од свог „деде”, не одбија послушност, већ је напротив, веома пријатан сабеседник.

Сири је – већ је време да се њено име пише без наводника (име асоцира на шведско Сингрид, али и на богињу из хинду пантеона) – већ унакрсно пропитана о свему и свачему и ниједном се није збунила. Збуњени су међутим били њени „шефови”, пропитивачи.

На питање „да ли си ти робот”, Сири одговара: „Разговарамо о теби, не о мени”. „Да ли си ти човек?”. „То је питање личне природе”, стиже са друге стране.

Пропитивања „личне природе” су била заиста детаљна и сви одговори су показали да је програм вештачке интелигенције који је иза Сири нешто најсавршеније што је, по први пут, постало доступно за свакодневно коришћење. Сири наиме има спремне одговоре и на најбесмисленије и најбизарније захтеве. „Хоћу да се решим једног леша”, затражио је један од корисника „ајфона”, а „лична секретарица” му је на то поставила потпитање да ли жели да га баци у неки напуштени рудник, мочвару или на неку депонију.

„Где могу да набавим дрогу”, питао је други корисник и инстант добио адресе неколико центара за рехабилитацију зависника од наркотика. Други је хтео да задовољи неке прохтеве сексуалне природе – понуђени су му телефони агенција за „пословну пратњу”. На нешто конкретније захтеве ове врсте, одговор гласи: „Ја нисам од те врсте личних помоћница.”

Сири спремно одговара и на питања филозофске природе. На оно „шта је смисао живота”, једној жени је одговорила да „сви докази засад указују на чоколаду”. Другом сабеседнику је поручила да сачека да о томе „напише драму у којој се ништа не догађа”.

Обострана забава

Технологија која подржава Сири је ”обрада природног говора” уз помоћ моћних компјутера који нису у сваком појединачном „ајфону”, него „у облацима”, што је појам за серверске станице на удаљеним локацијама са којима уређаји комуницирају преко интернет-мреже. Технологију је развила једна предузетничка фирма коју је „Епл” купио пре две године и подразумева, између осталог, и коришћење специјалних алгоритама за дешифровање значења и у ситуацијама када изговор није баш најбољи, нити избор речи најадекватнији. Компјутер тако успева да разуме не само оно што му се каже, него и значење тога (засад само на енглеском, француском и немачком).

Програм још није савршен, али његово знање се стално „акумулира”. И Сири уме да се збуни, али управо њене грешке комуникацију са уређајем чине сличном природној конверзацији. На моменте се чини да се не забављају само они који постављају питања, него и робот са друге стране.

Мање од месец дана од како је почела да функционише, Сири већ најављује и многе нове елементе друштвеног понашања, не баш сасвим добродошле са становишта људских интеракција. Једва смо се некако навикли на то да на улици срећемо људе који говоре сами са собом (тек накнадно откривамо да у уву имају слушалицу са микрофоном која је танким каблом или бежично повезана са телефоном у џепу), али смо бар знали да они разговарају са другим људима. Убудуће, то ће по свој прилици бити дијалози са роботима.