Заштита за руке

Хладни зимски дани не могу се замислити без топлих рукавица. Потреба да се руке заштите од неповољних временских услова, али и од повреда приликом рад, јавила се још у праисторији. Становници пећина навлачили су на прсте примитивне рукавице од животињске коже, налик на врећице, док су надланице штитили неком врстом „оклопа” од чврстог материјала. Припадници племена која су насељавала пределе хладног севера наше планете користили су крзнене покривке за руке да би их сачували од хладноће.

Још је Херодот у својој „Историји” поменуо рукавице, а према неким преводиоцима, о њима је певао и Хомер у „Одисеји”. Каже се да је Лаерт, шетајући вртом, носио рукавице како би заштитио дланове од оштрог трња. Плиније Млађи забележио је како су и писари током зиме користили рукавице како би загрејали промрзле прсте. Ипак, најчувенији је пар ланених рукавица пронађен у Тутанкамоновој гробници, у коју је, заједно са прерано преминулим фараоном, положен око 1400. године п. н. е.

Поред тога што су имале практичну употребу, рукавице су биле и статусни симбол. Бачена у лице или под ноге, рукавица је значила позив на двобој. Најскупље су биле оне сашивене од коже или скупих тканина, које су носили припадници племства и свештенства, као и богати трговци. Биле су раскошно извезене и богато украшене, често чак и драгуљима. Тако је забележено да је енглески краљ Хенри Други сахрањен са круном на глави и рукавицама на рукама. Католички свештеници су почетком 10. века почели да их користе приликом богослужења, а папе, кардинали и бискупи никада се нису појављивали непокривених руку.

Жене су рукавице као модни детаљ почеле да носе у 12. веку, а током владавине енглеске краљице Елизабете Прве ниједна дама која је држала до свог изгледа није се у јавности појављивала без њих. Женске рукавице шивене су од свиле, чипке, лана и понекад су допирале све до лактова.

До велике промене дошло је у првој половини 19. века. Француз Ксавијер Жувен је 1834. године пронашао начин мерења и сечења специјалним челичним сечивима који је омогућио шивење рукавица по мери, бржу производњу и знатно нижу цену, тако да су постале доступне свима. Док је пре Жувенове иновације највећа пажња поклањана украшавању рукавица, тада је постало најважније да оне савршено одговарају руци свог власника. Најпопуларнији материјал од којег су шивене у то време је била – а и до данас је остала – кожа.

Уз зимске и свечане, временом су се појавиле и рукавице са другим наменама: специјалне рукавице за соколаре, заштитне за хватање врућих предмета или руковање хемикалијама, спортске... „Отпутовале” су чак и на Месец као неизоставни део опреме космонаута, а ни медицина данас не може без специјалних рукавица од латекса које су веома корисне у спречавању преношења заразе.