У Србији се опет праве сијалице

Панчево –Годину дана пошто су продате и последње залихе познатих и на овим просторима цењених сијалица, на рафовима ће се наћи сијалице са препознатљивим логом „Тесла“. Једина разлика између некадашње и садашње сијалице биће у томе што је некадашња произвођена у Панчеву, а нова у Владимировцу, селу на ободу Делиблатске пешчаре, петнаестак километара даље. Јуче је овде почела производња обичних сијалица, а до пролећа на тржиште ће кренути флуоресцентне цеви, штедљиве сијалице.

Како панчевачка „Тесла“ формалноправно још постоји, фабрика која је од ње преузела опрему регистрована је под називом „Тесла нова“. Већински власник нове српске фабрике светиљки, једине у региону, јесте инжењер Бранко Стојисављевић (82 одсто капитала), који годинама има добре везе са немачком „Нарвом“. Та фабрика је такође власник, са 13 одсто капитала, а преосталих пет одсто припада акционарима старе фабрике.

Када је пролетос „Политика“ обелоданила да је Бранко Стојисављевић, у Панчеву познат као власник фирме „Панелектро“, купио од панчевачке фабрике, која је дубоко загазила у безизлаз, линије за производњу класичних сијалица и флуоресцентних цеви, „Теслину“ лабораторију и бренд, највећи број пословних људи сматрао је да он то чини само да би машине препродао и добро зарадио.

Мало је ко веровао да је Стојисављевић спреман да обнови производњу која је угашена не само у Србији, већ и у околним државама. Тражио је материјалну потпору од Покрајинског секретаријата за науку и технологију, али су му отуд поручили, каже, да за сада нема пара. О уплати аванса нису хтели да разговарају ни велики купци „Теслиних“ сијалица, иако су се клели да ће откупити све што се произведе, јер су оне одувек биле познате по изванредном квалитету.

После вести да у Владимировцу производња сијалица ипак креће, све се променило. Управо док смо чекали да прву сијалицу окали пламеник, директору је стигла вест да је неколико пословних партнера уплатило повећу суму, резервишући тако, на невиђено, први контингент. Бивши радници „Тесле“ који су покренули производњу на њима познатим машинама тврде да спора око квалитета неће бити. Сијалице из Владимировца продаваће се уз препознатљиви лого, јер је Стојисављевић откупио право на марку.

– Планирамо да месечно производимо 220.000–500.000 обичних сијалица, зависно од потражње. Још око 120.000 флуоцеви и 30.000–50.000 штедљивих сијалица. Асортиман допуњују свећа сијалице, 80.000 месечно и сијалице за штедњаке, фрижидере, за железницу и руднике. Од старог „Теслиног“ асортимана, на списку нема једино ауто-сијалица. Бићемо задовољни ако покријемо 25 до 30 одсто тржишта Србије – каже Стојисављевић.

Док тржиште не проради, у производњи ће бити 14 радника, а до марта, када се очекује комплетирање асортимана, у погонима „Тесла нова“ радиће 55 људи. Број би могао, каже већински власник фабрике, бити повећан за 20 уколико би држава усвојила предлог да помогне отварање рециклажног центра за флуоресцентне цеви и штедљиве сијалице у Владимировцу. Од државе се, као помоћ, тражи милион евра, што би било враћено када посао са рециклажом постане уносан.

На питање може ли нова-стара српска фабрика сијалица, ценом да конкурише гигантима као што су „Тунгсрам“, „Осрам“ и „Филипс“, Стојисављевић потврдно одговара. У велепродаји, сијалица из Владимировца од 100 вати коштаће око 16 динара. Смели бизнисмен се нада да трговци својим високим маржама неће одбити купце од њиховог омиљеног бренда.

М. Шашић