Брчански модел образовања на поправном

Брчко – На последњем четвородневном заседању брчанског парламента посланици су пола времена протраћили анализирајући и оцењујући Нацрт закона о основном и средњем образовању у дистрикту Брчко. После неуспелих покушаја брањења срочених параграфа, у недостатку ваљаних докумената да се оспоре примедбе, градоначелник Брчког Мирсад Ђапо, у име предлагача – владе дистрикта, повукао је из парламентарне процедуре тај, више неголи очигледно наврат-нанос сачињени, нацрт законског акта.

Као у мало којој прилици у досадашњем троипогодишњем сучељавању личних мишљења и ставова својих партија, сви посланици, како они из владајуће коалиције тако и из опозиције, били су сагласни да је предочена верзија текста закона толико лоше, чак рогобатно, написана, да је никакве накнадне поправке и дораде не би учиниле солидном основом за законски акт. Неубедљива су била и образложења надлежних из ресорног владиног одељења да су нацрт закона правили правни стручњаци и да је о њему позитивно мишљење, како то налажу дистриктски прописи, дала брчанска канцеларија ОХР-а.

Занимљиво је да је само месец-два дана раније на неколико јавних трибина о реформи образовања у неколико босанскохерцеговачких градова, међу њима и у Брчком, модел образовања у дистрикту хваљен на сва звона као изванредан.

Посланици су у Нацрту закона о основном и средњем образовању дистрикта Брчко открили низ правно и лексички нејасних, недоречених, па и несувисло формулисаних одредаба. Тако је Милан Пурић, посланик опозиционе Српске демократске странке, запазио да се у члану 114. предложене верзије тог закона међу условима за заснивање радног односа у школи као посебан став наводи да кандидат треба да има лекарско уверење о психичкој, физичкој и здравственој способности за рад са децом, а да се затим у посебном ставу прецизира да се подзаконским актом, који доноси шеф Одељења за образовање, прописује обим и врста претрага које су потребне пре издавања тог уверења.

Међу небулозно сроченим одредбама у истом члану закона, на који се саркастично осврнуо посланик Пурић, један став почиње речима „– да није осуђиван за кривична дела против морала…”.

Оштрој критици су извргнуте и законске одредбе које, како је речено, „учвршћују позицију шефа Одељења за образовање“, попут оне да је у његовој надлежности да „врши надзор над радом школа“. Ништа мање и оне којима се дају превелика овлашћења директору школе у погледу оцењивања и вредновања наставника, стручних сарадника и осталих запослених у наставном процесу.

Креаторима Нацрта закона о основном и средњем образовању дистрикта Брчко више посланика је поставило питање у вези са предвиђеним формирањем тзв. педагошке институције, којој би био поверен стручно-педагошки надзор над радом школа. Док су се једни, мање или више подсмешљиво, ишчуђавали самом таквом називу, други су, опет, тражили да им се одговори да ли је реч о институцији типа завода или савета.

Но, према сазнањима једног посланика, већ су увелико обављене припреме, пре свих едукативне природе, за ухлебљење „педагошких стручњака“ у тој рогобатно названој „педагошкој институцији“.