Оглас, сајт, или кума доносе посао

Дипломирани инжењер електротехнике, грађевине или економиста, од 25 до 30 година, са радним искуством или праксом у струци, знањем енглеског језика и који одлично барата компјутером, идеалан је профил незапосленог човека са највише шансе да заснује радни однос у престоници.

Огласи објављени у дневној и периодичној штампи, на специјализованим интернет порталима или Националној служби за запошљавање указују да послодавци највише траже менаџере, ИТ стручњаке, машинце, комерцијалисте, рачуновође... Док у њиховом случају нијансе – додатне вештине, поседовање возачке дозволе, регулисана војна обавеза (за мушкарце) – пресуђују ко ће да седне за радни сто, пут до првог или правог посла већ дуже време пун је трња за археологе, етнологе, физичаре, социологе, биологе, историчаре уметности...

У главном граду протеклог месеца званично је регистровано 93.176 незапослених лица, али је њих, на тржишту, ипак више. Како пронаћи добар посао и то у јеку економске кризе, пита се безмало свако ко нема радно место. Правилно написан си-ви, стално усавршавање знања и вежбање наступа пред послодавцем, редовно праћење огласа у медијима, али и упорност и вера у успех, пре или касније мора да резултира местом у некој фирми, поручују стручњаци за запошљавање.

Захваљујући модерним технологијама, већина људи посао данас тражи листањем понуда на Интернету. Порталa попут lakodoposla.com, bestjobs.rs или zaposlenje.org има све више и омогућавају корисницима да осим прегледа слободних радних места науче и како се пише радна биографија, пропратно писмо, или разговара са потенцијалним шефом. О њиховој ефикасности сведочи податак да је посредством сајта за запошљавање infostud.com претходне године своје место на тржишту рада пронашло 30.000 људи – сваки пети који је послодавцима оставио биографију на увид. На овај портал најчешће кликну млади факултетски образовани Београђани.

Бранислав Јовановић, пи-ар „Инфостуда”, каже да је компанијама које желе нову радну снагу тренутно доступно 28.000 си-вија незапослених.

(/slika2)– Највећи број огласа за посао је из области трговине – 16,23 одсто. Следе администрација, рачуноводство и економија. Послодавци најчешће траже продавце, комерцијалисте, агенте и менаџере продаје, пословне секретаре, књиговође, рачуновође, систем инжењере, програмере, возаче и магационере, а и незапослени највише желе себе да виде на овим позицијама. Упркос потреби, мало је кандидата који се проналазе у улози интерног ревизора, фармацеутског техничара или одговорног пројектанта. Одзив је нарочито мали када се заинтересованима траже лиценце и саветује полагање стручних испита. Много је и биографија физичара, социолога, биолога, ветеринара, али како показује статистика, за њих посла нема – објашњава Јовановић.

„Копање” по Интернету

Економска криза гута радна места – понуда послова ове године опала је за око 50 одсто па је и незапосленима бар двоструко теже него лани. Због транзиције и приватизације предузећа највише су погођени старији од 45 година, а као једно од решења стручњаци Националне службе виде додатне обуке, преквалификације и доквалификације.

Тања Бјелобрк, саветник у посредовању при запошљавању Филијале за град Београд, саветује да свако ко одлучи да се упусти у ову сурову трку мора 24 сата да „буде будан”. Огласи нису само на сајтовима, ваља мало дубље „копати” по Интернету. Велике фирме, које најчешће и траже нове раднике, на својим сајтовима имају стално отворене конкурсе. Тако незапослени могу увек да пошаљу си-ви „Теленору”, „Комтрејду”, „Меркатору”, „Идеи”, „Фамилији маркетима”, али и већини банака. Многи од њих нуде и праксу.

– Од 1.400 људи које смо запослили у „Делта макси групи” ове године, највећи број је конкурисао управо посредством нашег сајта. То је брз и једноставан начин за регрутацију јер нам омогућава да прелистамо базу и добијемо квалитетне раднике за различите позиције – од касира, месара, магационера и пословође, до места у дирекцији. Заинтересовани могу да попуне обрасце си-вија и у свим малопродајним објектима. Од јануара, пристигло је 11.000 биографија – објашњава Сања Јевђенијевић, директорка сектора за људске ресурсе „Делта макси групе”.

„Скривена” радна места

Званични конкурси нису једини начин да се пронађе послодавац. Готово 70 одсто слободних послова у Београду налази се у „скривеном” тржишту рада и до њих се долази неформалним каналима информисања.

Пријатељи, рођаци, кумови и бивше колеге незапосленом суграђанину могу открити слободно радно место, па га чак и препоручити послодавцу. Негујте мрежу извора информација, поручују стручњаци београдске филијале.

– Незапослени треба да ослушкују околину јер ће тако избећи дуготрајне конкурсе и посао добити брже и лакше. Већини приватника је скупо, а и немају обавезу да се оглашавају па до радника долазе и без конкурса – каже Тања Бјелобрк.

Сајмови запошљавања

Безмало свака градска општина у сарадњи са Националном службом организује сајмове запошљавања на којима, према статистици, сваки шести посетилац пронађе радно место. На прошлогодишњим „Данима каријере”, које је већ 15 година приређује студентска организација „Ајсик”, посао је добило 200 људи.

– Тај број је сигурно већи јер су многа предузећа на основу прикупљених си-вија и после сајма позивали на разговор. Вера у успех је пресудна. Никада се не зна када ће незапослени подићи телефонску слушалицу и чути: „Да ли желите да постанете део нашег тима?” – истиче Зорана Дробњак, менаџер за односе с јавношћу „Дана каријере”.

Јанко Цветковић

-----------------------------------------------------------

Сезонски посао – успутна зарада

Млади хлеб могу да зараде и уз помоћ неке од чак 30 омладинских задруга. Сезонски послови месечно могу да буду „тешки” и до 30.000 динара. У задрузи „Београд”, једној од највећих, кажу да су лакши физички послови – утовар и истовар робе, сређивање архиве или канцеларија – увек доступни ученицима, студентима и незапосленима до 30 година. Тако могу да добију до 209 динара по сату.

– Најмање је послова за факултетлије, али када им нађемо прилику, правници и економисти на пример могу да зараде и 270 динара на час. Ако се потруде, месечно могу да добију од 25 до 35 хиљада динара, што је већа плата од многих стално запослених у престоници. Неки наши корисници успели су да остану у фирми у којој су се показали као добри радници – објашњава Томислав Секулић, директор задруге.