„Матроз” и „Индустрикум” чекају уредбе

Ни говора. Нити одустајемо, нити одлажемо инвестицију.Дневно смо у контакту са надлежним министарствима како бисмо и ми и државни органи испунили уговорне обавезе и како би радови почели на пролеће.

Тимречима дочекани смо у „Индустрикуму”, фирми која је с почетка јесени уговорила куповинусремскомитровачког „Матроза” у стечају с намером да на плацу некадашње фабрике целулозе и папира изгради постројења за рециклажу лименки и другог алуминијумског отпада.

Готово истоветан одговор добили смо у сектору за привреду и приватизацију Министарства економије:

„Реализација уговора ни на који начин није угрожена и од ње се не одустаје.Постоје одређена правноимовинска питања техничке природе, која ће врло брзо бити решена, након чега ће нови власник преузети фабрику”.

Мада и инвеститор и надлежни у Министарству економије поричу било какву могућност одлагања а камоли одустајања од овог пројекта,упозорења да ће и овај, али и на десетине других инвестиционих подухвата морати да причекају баш због правноимовинских питања, односно кашњења у доношењу подзаконских акатаза нови закон о планирању и изградњи, стизалa су последњих недеља са више адреса.

Највећа непознаница за купце приватизованих фирми или предузећа из стечаја је колико ће и да ли ће морати да плате накнаду за конверзију права коришћења у право својине грађевинског земљишта. Јер без решеног власништва, не могу да поднесу захтев за добијање грађевинских дозвола.

Александра Дамњановић-Петровић, помоћница министра животне средине и просторног планирања, објашњава да носилац права коришћења земљишта може да оствари право на градњу нових објеката или доградњу постојеће фабрике у року од 18 месеци, од ступања на снагу новог закона. После тога мораће најпре да плати надокнаду за прелазак права коришћења у право својине. Необично је, међутим, да ће висина те накнаде бити прописана – посебном уредбом. Захтеве ће подносити локалним самоуправама, а жалбе Министарству животне средине и просторног планирања. Привредници накнаду неће плаћати само у случају да задрже делатност, али под условом да не дограђују или проширују фабрику.

То практично значи да уколико, рецимо, „Индустрикум” у наредних 15 месеци добије дозволу за градњу, своје планове може да спроведе без додатних плаћања. Међутим, део Сремске Митровице у коме се налази плац нема план детаљне регулације. Али у Одељењу за урбанизам овог града кажу да инвеститор на основу урбанистичког пројекта може да добије грађевинску дозволу. Тако је прописано планом генералне регулације, који је земљиште „Матроза” прогласио за индустријску зону. Да ли за то има довољно времена?

– Израду урбанистичких пројеката наручује и плаћа инвеститор, тако да ту не би требало да буде проблема. Његова израда траје један до два месеца. Рок за његово представљање јавности је седам дана, после чега иде на планску комисију града, где се процедура завршава. Тако да инвеститор има довољно времена за добијање дозволе – објашњено нам је у одељењу за урбанизам Сремске Митровице.

Александра Дамњановић-Петровић најављује да ће уредба за конверзију права коришћења у право својине бити следеће недеље прослеђена Влади Србије заједно са уредбом којом ће општине моћи инвеститорима да понуде грађевинско земљиште испод тржишне цене, па чак и бесплатно. (Услов за то је да инвеститор уложи одређен новац, запосли одређен број људи или донесе неку нову технологију и развојне пројекте.) Како она очекује, до краја године ће бити усвојене у пакету са још 13 правилника.

В. Јеличић – М. Авакумовић