„Matroz” i „Industrikum” čekaju uredbe

Ni govora. Niti odustajemo, niti odlažemo investiciju.Dnevno smo u kontaktu sa nadležnim ministarstvima kako bismo i mi i državni organi ispunili ugovorne obaveze i kako bi radovi počeli na proleće.

Timrečima dočekani smo u „Industrikumu”, firmi koja je s početka jeseni ugovorila kupovinusremskomitrovačkog „Matroza” u stečaju s namerom da na placu nekadašnje fabrike celuloze i papira izgradi postrojenja za reciklažu limenki i drugog aluminijumskog otpada.

Gotovo istovetan odgovor dobili smo u sektoru za privredu i privatizaciju Ministarstva ekonomije:

„Realizacija ugovora ni na koji način nije ugrožena i od nje se ne odustaje.Postoje određena pravnoimovinska pitanja tehničke prirode, koja će vrlo brzo biti rešena, nakon čega će novi vlasnik preuzeti fabriku”.

Mada i investitor i nadležni u Ministarstvu ekonomije poriču bilo kakvu mogućnost odlaganja a kamoli odustajanja od ovog projekta,upozorenja da će i ovaj, ali i na desetine drugih investicionih poduhvata morati da pričekaju baš zbog pravnoimovinskih pitanja, odnosno kašnjenja u donošenju podzakonskih akataza novi zakon o planiranju i izgradnji, stizala su poslednjih nedelja sa više adresa.

Najveća nepoznanica za kupce privatizovanih firmi ili preduzeća iz stečaja je koliko će i da li će morati da plate naknadu za konverziju prava korišćenja u pravo svojine građevinskog zemljišta. Jer bez rešenog vlasništva, ne mogu da podnesu zahtev za dobijanje građevinskih dozvola.

Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnica ministra životne sredine i prostornog planiranja, objašnjava da nosilac prava korišćenja zemljišta može da ostvari pravo na gradnju novih objekata ili dogradnju postojeće fabrike u roku od 18 meseci, od stupanja na snagu novog zakona. Posle toga moraće najpre da plati nadoknadu za prelazak prava korišćenja u pravo svojine. Neobično je, međutim, da će visina te naknade biti propisana – posebnom uredbom. Zahteve će podnositi lokalnim samoupravama, a žalbe Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja. Privrednici naknadu neće plaćati samo u slučaju da zadrže delatnost, ali pod uslovom da ne dograđuju ili proširuju fabriku.

To praktično znači da ukoliko, recimo, „Industrikum” u narednih 15 meseci dobije dozvolu za gradnju, svoje planove može da sprovede bez dodatnih plaćanja. Međutim, deo Sremske Mitrovice u kome se nalazi plac nema plan detaljne regulacije. Ali u Odeljenju za urbanizam ovog grada kažu da investitor na osnovu urbanističkog projekta može da dobije građevinsku dozvolu. Tako je propisano planom generalne regulacije, koji je zemljište „Matroza” proglasio za industrijsku zonu. Da li za to ima dovoljno vremena?

– Izradu urbanističkih projekata naručuje i plaća investitor, tako da tu ne bi trebalo da bude problema. Njegova izrada traje jedan do dva meseca. Rok za njegovo predstavljanje javnosti je sedam dana, posle čega ide na plansku komisiju grada, gde se procedura završava. Tako da investitor ima dovoljno vremena za dobijanje dozvole – objašnjeno nam je u odeljenju za urbanizam Sremske Mitrovice.

Aleksandra Damnjanović-Petrović najavljuje da će uredba za konverziju prava korišćenja u pravo svojine biti sledeće nedelje prosleđena Vladi Srbije zajedno sa uredbom kojom će opštine moći investitorima da ponude građevinsko zemljište ispod tržišne cene, pa čak i besplatno. (Uslov za to je da investitor uloži određen novac, zaposli određen broj ljudi ili donese neku novu tehnologiju i razvojne projekte.) Kako ona očekuje, do kraja godine će biti usvojene u paketu sa još 13 pravilnika.

V. Jeličić – M. Avakumović